У крзну љењивца можда постоје антибиотици који убијају „супербактерије“

Истраживање је показало да је крзно љењивца домаћин бројним заједницама инсеката, алги, гљивица и бактерија, поред осталих микроба, од којих неки могу да представљају ризик од болести.

Ипак, кажу стручњаци, чини се да су познати спори сисари изненађујуће отпорни на инфекције.

„Ако погледате крзно љењивца, видите кретање: видите мољце, видите различите врсте инсеката. Веома густо насељено станиште“, рекао је за АФП Макс Чавариа, истраживач са Универзитета у Костарики, преноси Физис.

„Очигледно када постоји коегзистенција различитих врста организама, сигурно постоје и системи који их контролишу“, напомиње микробиолог.

Чавариа и његов тим узели су узорке крзна од костариканских двопрстих и тропрстих љењивца како би испитали шта би тај систем контроле могао бити.

Открили су постојање бактерија које производе антибиотике који „омогућавају контролу пролиферације потенцијално патогених бактерија... или инхибирају друге конкуренте“, као што су гљивице, према студији објављеној у часопису Environmental Microbiology.

Љењивци никада немају инфекције

Љењивац је национални симбол Костарикe и главна туристичка атракција у овој држави Централне Америке.

Популација двопрсте (Choloepus Hoffmanni) и тропрсте (Bradipus variegatus) врсте лењивца је у значајном паду и налазе се на Црвеној листи угрожених врста Међународне уније за очување природе.

Живе у крошњама дрвећа у џунгли на обали Кариба, гдје је клима топла и влажна.

Американка Џуди Ејви води уточиште на ободу џунгле у коме се брине о љењивцима повређеним у контакту са људима или другим животињама. Она лијечи и рехабилитује ова симпатична створења са намјером да их врати у дивљину.

„Никада нисмо примили љењивца који је био болестан, који има неку инфекцију или сличан здравствени проблем“, рекла је она за АФП.

Имали смо љењивца који се повриједио на далеководу и цијела рука му је била скроз уништена, али није било инфекције. Мислим да смо за 30 година, колико имамо ово уточиште, видјели само пет животиња које су дошле са инфицираном повредом. То нам говори да се нешто дешава у њиховом тјелесном екосистему.“

Ејви, која је основала уточиште са својим покојним мужем из Костарике, Луисом Аројом, никада није ни чула за љењивце у својој родној Аљасци. Од када је 1992. прихватила првог љењивца, кога је назвала Buttercup (Лутак), бринула је о око хиљаду његових сродника.

Инспирација Флемингово откриће пеницилина

Микробиолог Макс Чавариа узео је узорке са крзна љењивца смјештених у уточишту и анализирао их у лабораторији. Истраживање је започео још 2020. године и већ је одредио 20 микроорганизама као потенцијалне „кандидате“ који треба тек да буду именовани.

Ипак, навео је да је пред њим дуг пут утврђивања да ли би ова једињења могла бити корисна и за људе.

„Прије него што размишљате о примјени у лијечењу људи, важно је најприје схватити о којој врсти молекула је ријеч", напомиње Чавариа.

Примјер за његово истраживање је пеницилин, који је 1928. открио британски научник Александар Флеминг, који је установио да контаминација лабораторијске културе гљивицом убија бактерију која изазива болест.

Његово откриће првог убице бактерија или антибиотика на свијету донијело му је Нобелову награду за медицину 1945. Међутим, отпорност микроба на антибиотике је све већи проблем, што значи да неки лијекови више не успијевају да се изборе са инфекцијама.

Антимикробна резистенција је природан феномен, али прекомјерна употреба и злоупотреба антибиотика код људи, животиња и биљака погоршала је проблем. Светска здравствена организација процјењује да би до 2050. отпорност на антибиотике могла да буде узрок 10 милиона смрти годишње, преноси РТС.

„Пројекти попут нашег могу допринети проналажењу нових супстанци који се, на средњи или дужи рок, могу користити у овој борби против резистенције на антибиотике“, сматра Чавариа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.