У Хитлеровом родном граду ускоро скулптура српском пијетлу

Танјуг
Foto: Танјуг

БРАУНАУ- Браунау, градић на граници Аустрије и Њемачке, познат по томе што се у њему родио Адолф Хитлер, од јуна би могао да постане познат и по скулптури која ће овдје бити подигнута у част српског пијетла дугопијевца коме су њемачки цариници 1918. на мосту преко ријеке Ин одрубили главу.

"Прича потиче са краја Првог светског рата, када је немачки војник, повлачећи се кући са југоисточног ратишта са собом понео петла, дугопевца кога је нашао у Србији и заволео га. Међутим, када је из Браунауа са петлом у наручју кренуо мостом да пређе у Баварску, немачки цариници су га зауставили и петлу одрубили главу", објашњава за Танјуг Зоран Шијаковић, локални секретар за културу који је и иницијатор идеје о постављању скулптуре.

Вијест о војнику и српском пијетлу са којим је провео године, спријатељио се и заволио га објављена је, прича он, 29. јуна 1918. године на насловној страни локалних новина, а сто година касније захваљујући локалном новинару опет је допрла у јавност.

"У част том српском петлу ми подижемо бронзану скулптуру. То је моја иницијатива и током јуна петао ће бити постављен на мости на реци Ин", прича Шијаковић кога су салцбуршки медији уврстили у 100 најпопуларнијих суграђана, а Влада Горње Аустрије одликовала за стваралачки рад.

Шијаковић у причи о пијетлу подсјећа да су многе животиње биле хероји Првог свјетског рата, а неке су имале и мање званичну али кључну улогу за морал војника у рововима, подсјећале их да размишљају о животу и данима које ће поново живјети.

Саговорник Танјуга подсјећа да је Француска прије пар година одлучила да призна улогу животиња у рату а Велика Британија је 2004. у Лондону поставила велики споменик у част њиховом доприносу.

Браунау је, како каже, стигматозован као Хитлерово родно мјесто због чега се сви труде да допринесу да град изађе из тог негативног имиџа.

У Браунау се сваки дан вијори српска застава а то је, додаје и град у којем је сахрањено 16 Срба из времена Првог свјетског рата.

"Тај део града целе године предочава слике прошлости", каже Шијаковић и додаје да сваке године на Видовдан одлазе на гробље да тим Србима одају почаст, који су ту, како историјски извори јасно говоре, били у логору ратних заробљеника "Криегсгефангененлагер", формиран1915. године.

Удружење Даница, које је основао у Салцбуругу 1999. године у циљу његовања српске традиције и културе, тој теми је прије пар година посветило музејску поставку "Срби у Браунау - 100 ГОДИНА", која је, каже доживјела неочекивано велику успјех, а на отварању изложбе видео линком се обратио и тадашњи министар спољних послова Себастијан Курц.

Додао је да су први чланови Удружења били некадашњи студенти салзбуршког универзитета Моцартеум, поријеклом са простора бивше СФРЈ и да је њихово музичко образовање условило вртоглави развој вокално-инструменталног ансамбла. Чланови Данице баве се и другим врстама умјетности, сценским приказима ...

Тај ансамбл један је од ријетких интерпретатора српске изворне народне и староградске музике у Аустрији. Осим виртуозности на аутентичним инструментима и вишегласног пјевања, карактерише и га и вишејезичка интерпретација пјесама, што је ансамблу дало додатну аутентичност и отворило врата разних фестивала.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана