Трка за милион долара и престиж: Почињу објаве добитника Нобела

Танјуг
Foto: Илустрација

СТОКХОЛМ - Нобелова награда додијељује се сваке године за највећа достигнућа која су доприњела човјечанству у претходних 365 дана, а ове године награде ће бити објављене у шведском Стокхолму и норвешком Ослу, од данас до 11. октобра.

У питању су награде за достигнућа из области медицине, физике, хемије, књижевности, економије и за допринос миру, које су пре 120 година почеле да се додијељују у част шведског проналазача Алфреда Нобела (1833-1896).

Први пут Нобелова награда је додјељена 1901. године, а у почетку се додијељивала у пет области, да би од 1968. године почела да се додијељује и у области економије.

Једини нобеловац из бивше Југославије је Иво Андрић, коме је додијељена награда за књижевност 1961. године.

Било је година када нису додијељене награде, и то током Првог свјетског и Другог свјетског рата, а највише недодијељених награда је за допринос миру, пошто обувхата године и после Другог свјетског рата.

Најмлађа добитница Нобелове награде је Пакистанка Малала Јусуфзаи, која је 2014. године имала само 17 година, и она је награђена за допринос миру у свијету, док је најстарији добитник Американац Џон Гуденоу, који је 2019. године имао 97 година када му је додијељена награда за хемију.

Од 1901. године, 57 жена је добило Нобелове награде.

Награда је додијељена појединцима 934 пута, а организацијама 28 пута, од чега је Црвени крст једини три пута добио награду.

Два пута се десило да добитник одбије награду - први пут је то урадио француски филозоф Жан Пол Сартр, 1964. године, за допринос књижевности уз образложење да је увек одбијао било каква признања, док је други пут награду одбио Вијетнамац Ле Дук То, који је заједно са америчким државним секретаром Хенријем Кисинџером добио лауреат за допринос миру у Вијетнаму, а који је због ситуације у Вијетнаму одбио награду.

Дешавало се и да су појединци морали присилно да одбију награде - тројица Немаца - Рихард Кун, Афолд Бутендант и Герхард Домаку - јер им је Адолф Хитлер забранио, док је Борису Пастернаку награду за књижевност 1958 забранио Совјетски савез.

Одбор за доделу награда је два пута постхумно додијелио Нобела: бившем генералном секретару Уједињених нација, Швеђанину Дагу Хамершелду, и његовом сународнику, песнику Ерику Карлфелту.

О избору побједника у свакој категорији одлучују различите организације - у пет категорија се одлука доноси у Шведској, а добитник награде за мир се бира у Норвешкој.

Номинацију могу да поднесу академици, научници, бивши добитници, професори универзитета.

Добитници награда од 1901. године добијају исту вредност награде, а данас је то око 1,1 милион долара.

Иако ће се награде објавити у октобру, церемонија додијеле, како у Стокхолму, тако и у Ослу, обавља се 10. децембра, на дан смрти Алфреда Нобела.

Нобелова фондација која организује догађај, саопштила је крајем септембра да се и ове године свечана церемонија доделе неће одржати, већ ће добитници примити награду у својој матичној земљи.

Ове године, добитник Нобелове награде за психологију или медицину биће познат 4. октобра, за физику 5. октобра, за хемију 6. октобра, за књижевност 7. октобра.

Име добитника награде за мир биће познато 8. октобра, а до сада је за ту награду пријављено 329 кандидата - 234 појединаца и 95 организација, док ће добитник награде за економију бити познат 11. октобра.

Све награде биће додијељене добитницима у њиховим матичним земљама 10. децембра, на дан када је преминуо Алфред Нобел.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана