Тајне пива сестре Дорис

Такав случај је и са пивом које часна сестра Дорис већ 40 година прави у самостану Малерсдорф, који датира из 12. вијека. Ова часна сестра, која је такође сертификовани произвођач пива, представља живи доказ да су жене предодређене за сложеније позиве него што је обично услуживање пива.

Индустрија пива и његово испијање у Њемачкој углавном се врти око мушкараца, нарочито у Баварској. У овој њемачкој регији само неколицина жена укључена је у производњу пива и флоскула да "жене не воле пиво" још је чврсто увријежена међу њеним становницима. Ипак, сестра Дорис доказује управно супротно. Она је дио мале групе "жена које пију пиво"- женских пивара који разбијају стереотипе о женама и пиву.

Као и многи самостани, тако је и Малерсдорф вијековима био магнет за ходочаснике који траже благослов од реликвија светаца које се налазе у њему. Како су многи долазили у манастир, тако је било важно да утоле жеђ у пићу које у себи није имало патогена. Избор је пао на пиво.

То је био један од разлога зашто су манастири у Европи, упоредо са уобичајеним активностима, водили и пиваре. Исто се десило у Малерсдорфу када је 1881. године направљена садашња пивара. Оно што овај самостан одваја од осталих је чињеница да је Дорис једина часна сестра у Европи која производи пиво.

Када ради у пивари, она не иде на редовне службе и тада посао започиње у пола четири ујутро. Зависно од сезоне, она прави свијетло пиво "фолбир", црно пиво "зоигл" или пјенушави "мајбок". Њој се, иначе, не свиђа омиљено пиво у Баварској "вејзен" и уопште не покушава да га прави. У Баварској овакав став је готово раван отпадништву, али сестра Дорис се не осврће на те ствари, ипак је она жена префињеног укуса и чврстих ставова.

Часне сестре су предодређене за живот проведен у молитви и црквеним службама од када уђу у самостан. Када је сестра Дорис одлучила да крене овим путем, десила се неуобичајена ствар да је постала пивар. Наиме, она је наслиједила старију сестру која је водила пивару још од тридесетих година.

- Гледала ме је и процјењивала исто као што сељак проучава бика за куповину - присјећа се Дорис процеса селекције.

Када је завршила обуку и стекла сертификат пивара, преузела је пивару 1975. године.

- Производња пива је женски посао - каже она додајући да су жене пивари биле уобичајена појава у средњем вијеку. За разлику од модерних пивара, Дорис своју води на потпуно традиционалан начин.

Она годишње произведе 3.000 хектолитара "божанског пића", што је занемарљиво у односу на велике свјетске пиваре које ту количину производу за десетак минута. Њено пиво доступно је само у неколико кафана у источној Баварској. Сестра Дорис и самостан немају намјеру да повећају производњу пива, што значи да га људи у другим земљама тешко могу пробати.

Они који то желе, морају отпутовати у Њемачку, али и тада им неће бити лако да дођу до њеног пива јер подручје гдје се налази самостан није туристички развијено.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.