Тајна Тунгуске: Највећа експлозија у историји и даље мистерија
Прије више од 100 година огромна експлозија проломила се Тунгуском регијом Сибира и сравнила дрвеће у кругу од 50 километара.
Експлозија је била таква да би могла бити изазвана ударом великог астероида или комете будући да је ослободила снагу једнаку 185 атомских бомби које су бачене на Хирошиму. Међутим, нигдје није пронађен кратер, нити остаци таквог свемирског објекта.
Научници и даље не знају шта је изазвало овај удар, упркос томе што је спроведено безброј истраживања о томе шта се догодило 30. јуна 1908.
Од спекулација да је ријеч о натприродној појави, до тога да су овај дио планете посјетили ванземаљци, рађале су се бројне теорије, али ни једна на научним основама.
Локално становништво мислило је да их је посјетило божанство Огди, који их је према њиховом вјеровању, проклео.
Више од 80 милиона стабала је током удара сравњено са земљом, а пронађени су и угљенисани остаци стотина животиња.
У прегледу научних студија о овом догађају објављеном у Annual Review of Earth and Planetary Sciences, Наталија Артемијева са Института за планетологију у Таксону у Аризони објашњава да можда ипак има објашњења.
Неки астероид (или комета) ушао је у атмосферу брзином од 14 до 30 километара по секунди и, пошто је био врло крхак, распао се на око 10 километара од тла.
Све што је од њега остало у таквим условима је космичка прашина, због чега остаци никад нису пронађени.
Ипак, ударни таласи стигли су чак до Енглеске, а људи у Азији су тврдили да је напољу било довољно видљиво да се читају новине и то све до поноћи.
"Цијели северни дио неба као да је горео", тврдили су тада очевици, које је удар избацио из столица, иако су се налазили на готово 100 километара од мјеста експлозије.
"У том тренутку чули смо прасак на небу и силовит удар. Удар је пратила бука, као да камење пада с неба. Земља се тресла".
Могућност да је ријеч о експлозији астероида први је предложио 1927. Леонид Кулик.
Други су сматрали да је ријеч о комети, али сачињеној од леда, што значи да је могла да испари у атмосфери.
Каснија истраживања открила су мале трагове силиката и магнетита у тлу, које је, како се касније показало, врло богато никлом.
Скорије студије, укључујући и ону из 2013. потврдиле су да су узорци тла показали да има материјала метеорског поријекла, с траговима минерала лонсдејлита, за ког се зна да настаје приликом удара "небеског камења" тијела у Земљу.
Ипак, метеорске кише су толико честа појава, да су ти узорци можда остаци неких ранијих или каснијих непримећених удара много мањих метеора.
Тим италијанских научника је 2007. изнио теорију да је сибирско језеро Чеко можда кратер од удара, будући да га није било на мапама прије овог догађаја. Ни то није задовољавајуће објашњење, јер нису пронађени материјали који би упућивали на такво порекло језера.
Дакле, догађај у Тунгуској и даље је мистерија, иако генерално постоји консензус да је посљедица уласка неког космичког тијела у Земљину атмосферу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
