”Та фотографија ми jе уништила живот”: Најпознатију дјевојчицу са зеленим очима пронашли тек послије 17 година

Снимио ју је амерички фотограф Стив Макари док је она била адолесценткиња и живјела у избјегличком кампу на пакистанско-авганистанској граници.

Њен идентитет је откривен тек 2002 када се Макари вратио у то подручје и пронашао је. Ова фотографија је од тада па све до данас више пута обишла свијет а занимљиво је да ју је сама Гула видјела први пут тек 17 година касније.

Стив Макари радио је тада као фоторепортер Нешнл Џиографика у Пакистану током првих година совјетске инвазије на сусједни Авганистан.

Током једног од снимања ушао је у исламску вјерску школу за дјевојчице у избјегличком кампу а прво што је тада угледао биле су ове предивне зелене очи тада 10-годишње Шарбат Гуле. Иако је она прво жељела да сакрије своје лице фотограф је за помоћ замолио њеног учитеља који ју је наговорио да сарађује.

У једном од интервјуа Гула је открила да се сјећа ”само свог бијеса” који је осјећала у тренутку док је та сада култна фотографија настајала. Наиме у културном контексту паштунских норми Макаријеви поступци сматрали су се изразито наметљивима.

Тамо није било уобичајено да дјевојка открива лице да има блиску интеракцију или пак успоставља контакт очима с мушкарцима који нису дио њене породице. Иако је уз фотографију стајао натпис ”Забринут поглед открива страхове авганистанске избјеглице” годинама касније испоставило се да је тај унезверен поглед ове дјевојчице највјероватније резултат нелагоде и страха које је Гула осјећала док ју је Макари фотографисао.

Иако је та фотографија Макарија винула у висине фотографског свијета и донијела му и материјалну добит Гула од ње није добила ништа!

Новинари Нешнл Џиографика одлучили су да је поново потраже 17 година касније и направе нови портрет Гуле сада одрасле жене. Нажалост једина промјена у њеном животу биле су године. Гула се у међувремену удала кад је имала 13 година и напустила је школу а тек је тада 17 година касније сазнала да је њена фотографија обишла свијет.

„Та фотографија донијела ми је много проблема... Било би ми драже да никада није направљена. Добро се сјећам тог дана, тог фотографа који је стигао у школу. Била сам дијете. Нису ми се свидјеле фотографије. У афганистанској култури жене се не појављују на фотографијама. Али нисам имала пуно избора“, рекла је прошле године за италијанску „Републику“.

И док је њена фотографија постала славна широм свијета, Гула се са супругом и дјецом борила за опстанак на граници између Пакистана и Авганистана. Касније јој је муж преминуо, а она је остала сама с дјецом на милост и немилост његове породице. Ту није био крај невољама. Пакистанске власти су је 2016. ухапсиле под оптужбом да је фалсификовала личну карту како би остала на њиховој територији. То је, пак, била уобичајена пракса, али су тамошње власти одлучиле да казне жену која је била симбол Авганистана.

Гула се затим с породицом вратила у Кабул, а авганистанска влада и тадашњи авганистански предсједник Ашраф Гани примили су је назад и обећали да ће јој дати стан како би могла да „живи достојанствено и сигурно у својој домовини“. Међутим, њена кћерка није могла да се школује, иако је то јако жељела. Због тога, али и изузетно лоших услова живота, породица је кренула у потрагу за сигурношћу и бољом судбином. Срећа им се коначно осмјехнула 2021, када им је влада Италије отворила врата, а Гула и њена дјеца данас живе у једном малом италијанском граду.

„Имала сам слободу избора. Када су талибани стигли, схватила сам да ће ми бити тешко да останем у својој земљи јер сам била превише позната у Авганистану. Неколико влада нам је понудило помоћ, али одабрала сам Италију јер сам толико чула о њој, о мјестима, али и о људима. Сви су говорили да су Италијани љубазни и гостољубиви. Знала сам само да је Италија веома много учинила за Авганистан“, рекла је Гула једном приликом за „Ла Републику“, а Италија је донијела бенефите и њеној дјеци.

„Кад је мој супруг преминуо, његова породица није дозволила мојој кћерки да се образује, иако је она то јако жељела. А ја нисам могла да учиним ништа што би промијенило њихову одлуку. Али данас могу. Овдје смо слободни и имамо могућност избора. Моја кћерка жели да постане љекарка, а ја сам јој обећала да ћу учинити све што је у мојој моћи да јој ту жељу и остварим“, рекла је Гула, која је истакла и да су Италијани љубазни према њој.

Међутим, не разговара с пуно људи због језичке баријере. То јој не смета, срећна је јер нико не зна ко је.

„До сада скоро нико није знао ко сам и то је за мене у реду. Искрено ћу вам рећи, први пут кад сам отишла овдје у болницу, доктори и сестре гледали су ме и питали јесам ли ја дјевојчица с фотографије. На крају су сами закључили да нисам и ја сам била срећна због тога. Само мој професор италијанског, мој љекар и неколицина других знају моју причу и задовољна сам што је тако“, закључила је она у тадашњем интервјуу за „Ла Републику“, а пренио „Јутарњи.хр“.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.