Шведска постаје вински регион захваљујући глобалном загријавању

Дугорочно, предвиђа се да би могли да нарасту на десет хиљада хектара и да ће се ледена Шведска претворити у јединствену територију за производњу вина.

У већем дијелу сјеверне хемисфере берба грожђа је завршена прије неколико мјесеци. Али у малом винограду недалеко од Стокхолма, на температурама од минус 8 степени Целзијуса и 15 центиметра снијега, тек је почела.

„Савршено је“, тврди Горан Амнегорд, чија винарија „Блакста“ поседује један од најсјевернијих винограда на свијету, пошто су започели бербу почетком децембра.

Када је пре 22 године засадио свој први виноград, била је то једина комерцијална винарија у Шведској. Сада је само једна од све већег броја винарија у овој нордијској земљи за који стручњаци предвиђају да је на путу да постане винска дестинација, пише Гардијан.

Амнегордово грожђе сорте видал блан добија и до 23 сата дневног свјетла у летњим мјесецима прије него што од њега направи своје награђивано „Ледено вино“, које продаје ресторанима са Мишленовим звездицама. „Имамо један од најјединственијих тероара и земљишта на свијету“, наглашава Амнегорд.

Површине под виноградима у Шведској су се прошириле за 50 одсто у посљедње двије године. Очекује се да ће се у року од пет година више него удвостручити. Дугорочно, предвиђа се да би могли да нарасту на 10.000 хектара и да постану нова индустрија од милијарду евра.

Продаја домаћег вина у Шведској се скоро удвостручила у последњих пет година. „Системболагет“, државни лиценцирани дистрибутер са монополом на продају алкохолних пића јачине изнад 3,5%, саопштио је да је продаја порасла са 19.388 литара у 2017. на 34.495 литара ове године до 30. новембра. Иако је производња и даље веома мала, дистрибутер наводи да количина, квалитет и интересовање купаца расте.

Стручњаци кажу да су глобално загревање и узгој нових сорти грожђа основни чиниоци који су покретачи све веће производње вина. Главне сорте које се узгајају у Шведској су соларис, бијело грожђе које је први пут пуштено у продају 1975. године од стране Фрајбуршког института за вино у југозападној Њемачкој, и рондо, за црно вино.

Лота Нордмарк, истраживач са шведског Универзитета за пољопривредне науке, наводи да се углавном производе бијела вина, пенушава и розе, али да постоји потенцијалза прављење такозваних, наранџастих вина.
Од виталног значаја за успех виноградарства у овом подручју биће употреба сорти грожђа отпорних на болести, одрживи системи узгоја и могућност експериментисања без ограничења назива, додаје Нордомаркова.

„Познаваоци вина су заинтересовани за шведска вина јер грожђе има дуг развојни период, високу киселост која гради занимљиву сензорну палету и већ сада шведска вина све више заузимају мјесто на међународним такмичењима у дегустацији вина“.

"Нордик вињардс“ компанија која продаје скандинавска вина путем интернета, саопштава да већину њихових производа купују људи из региона, али да све више потражње стиже из цијеле Европе и Азије, посебно из Јапана, преноси РТС.

Феликс Орбарег, винар у „Кулабарис вињардu“ у Сконеу и секретар Шведског индустријског удружења за енологију и виноградарство (SBOV), каже да је шведско вино „веома добро прихваћено“, али су произвођачи „тек загребали површину“.

„Вјерујем да је стварно дошло време“, каже Орбарег, додајући да у сличном правцу иде и британско пјенушаво вино. „Потенцијал ће бити 10.000 хектара, дакле 4.000 хектара мање него у Швајцарској. То би била нова индустрија од милијарду евра у Шведској уз вински туризам“.

Свенирик Свенсон, предсједавајући „Свенскт Вина“, наводи да је грожђе соларис „рођено у Фрајбургу... овдје нашло свој дом јер сазријева за краће вријеме“.

Микел Молстад, новинар који прати винарство, каже да је у посљедњих 20 година виноградарство у Шведској, зачето углавном на југу земље, прешло пут од проиводње „из радозналости“ до гране са озбиљним потенцијалом, са виноградарима и произвођачима вина који долазе из иностранства. „Данас, Шведска, као и Енглеска прије 15-20 година, има потенцијал да се такмичи пo квалитету вина у угледним винским земљама у Европи“, истиче Молстад.

Али садашњи раст је само почетак. Шведска, осим што има начина да сустигне Енглеску, има и огроман потенцијал, напомиње Молстад. „Зашто да не? Уз климатске промјене и чисту и, у поређењу са Енглеском, јефтинију земљу? Постоји интересовање произвођача вина у Европи да обезбиједе земљиште у Шведској за будућу производњу“.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.