Страћаре срамоте пред вратима Мадрида

Како Мадрид расте, тако се његове границе примичу насељу познатом као Кањада Реал. И оно почиње да му смета.

У Кањада Реалу улице су неасфалтиране. Куће су направљене од таласастог лима или бетона. На неким мјестима су само хрпе смећа. Насеље су прије 40 година почели да граде људи који су са села долазили у Мадрид тражећи посао. Са економском кризом оно је нарасло до готово 40.000 становника - мјешавину сјеверноафричких избјеглица, Рома и Шпанаца са друштвеног дна.

Кристина Позас овдје је живјела 11 година.

- Живјели смо тамо генерацијама, али сада су се предграђа почела ширити према нама и продирати на нашу територију па им одједном сметамо. Град је стигао до нас и сада желе да се отарасе овог предграђа. Желе да се докопају новца који би им могло донијети ово земљиште, а ми да нестанемо - прича Кристина.

Након што су власти деценијама затварале очи пред илегалним насељем које се све више ширило, сада су гладне новца и желе земљу назад. Тако већ двије године у Кањаду Реал шаљу булдожере да уклоне десетине домова тамошњих становника.

Један од њих је припадао Aбдулу Гајлану. Он ногом пребире по хрпи шуте - то је све што је остало од његовог дома. Из ње извирује комадић сломљене керамичке плочице - успомена из Aбдулове домовине Марока:

- Оставили су ме на улици. Захваљујући помоћи комшија, поново сам изградио кућу. Aли, шест мјесеци касније дошли су у пола пет ујутро и поново је срушили, а мене и моју породицу оставили на улици - прича марокански досељеник.

Насеље је изграђено на путу којим је у стара времена пролазила стока, у 14 километара дугом ријечном кориту које је већ 700 година јавно добро. Људима се дозвољава да буду на њему, али не и да изграде сталне настамбе. Његови становници плаћају порез на доходак, али не и на земљопосјед.

Већина их сама гради своје куће, са цистернама, али без канализације. У насељу нема ни школа ни здравствених установа. Људи који тамо живе морају за овакве и сличне услуге да одлазе у друга насеља. И често као пребивалиште наводе адресе пријатеља или родбине:

- Када моји синови пошаљу молбу за посао, наведу дједову или бакину адресу као своју. Јер, ако признају да живе у овом насељу, нико им неће дати посао. A врло су добри студенти. Оно што се догађа њима, догађа се и многим другим људима - прича Кристина Позас.

Луис Ногес је социјални радник и професор који истражује Кањаду Реал. Каже да је ово сиротињско насеље дало много радника за вријеме експанзије грађевинске бранше.

- Aли, сада је криза па овдје више нема користи за велике пословне пројекте у Мадриду. И то је прави проблем. Зато је они сада желе уклонити. Само је питање како - објашњава Ногес.

Aхмад Билкаин је из Марока у Шпанију дошао прије 20 година у потрази за бољим животом. Услови у којима сада живи су га, каже, спустили на земљу:

- Па ми смо овдје у Европској унији! Не можете оставити људе без кућа, без ичега, на улици... Не можете остављати дјецу на улици! Не можете то радити - рекао је огорчено.

То се поготово не би требало догађати у земљи која има вишак стамбеног простора. Иронија судбине је да су многи од становника илегалног насеља пред вратима Мадрида помогли да се изграде луксузни станови који сада зјапе празни, док они сами живе у биједи и прљавштини.

Премало стамбеног простора

Становници и активисти за људска права тврде да власти Кањаду Реал приказују проблематичнијом него што јесте како би јавност придобиле за рушење насеља. То, аргументују они, одвраћа пажњу од стварног проблема - чињенице да у Шпанији има премало стамбеног простора који људи себи могу да приуште.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.