Шта у САД значи када неко постане изабрани предсједник

Танјуг
Foto: Архива

ВАШИНГТОН- У Сједињеним Америчким Државама, демократу Џозефа Бајдена сада зову изабраним предсједником.

То значи да је Бајден, стални играч на вашингтонској политичкој сцени скоро пола вијека, лидер земље "на чекању", пише Глас Америке на српском.

Изабрани предсједник је описни израз, а не званична дужност. Као такав, Бајден нема моћ у влади и неће га имати док не буде инаугурисан у подне 20. јануара 2021. године.

Бајден и његови сарадници планирају брзу транзицију на нову администрацију.

Али Бајден већ разматра кључна именовања у својој администрацији и каже да ће првих дана након ступања на дужност преокренути неколико политика актуелног предсједника којег је побиједио, републиканца Доналда Трампа.

Дакле, Бајден мора много тога да размотри и припреми у наредна 2,5 мјесеца, али још увијек нема овлашћења у службеном својству.

Трамп остаје предсједник док му се четворогодишњи мандат, као 45. предсједника земље, не заврши.

Избори у САД неће бити званично потврђени недјељама, наводи Глас Америке.

Прво, изборни званичници у свакој од 50 држава и дистрикту Колумбија морају да потврде званично пребројавање гласова за Бајдена и Трампа. Бројне државе и даље броје гласачке листиће од избора у уторак и оне послате у недјељама током превременог гласања.

САД бирају своје предсједнике посредним обликом демократије, у Електорском колеџу колегијуму од 538 чланова, гдје је потребна већина од 270 гласова да би се добило мјесто предсједника.

Најмногољудније државе највише утичу на одређивање исхода, а не број гласова на националном нивоу, такозваних популарних гласова.

У свим државама, осим у двије, побједник који је добио највише популарних гласова добија све гласове електора из те државе.

У слабо насељеним Мејну и Небраски, електоре одређује конгресни округ и исход у тим државама.

И Бајден и Трамп имају листе, државу по државу, обезбијеђених електора који затим гласају у Електорском колеџу средином децембра, у зависности од исхода гласања бирача појединачно по државама.

Конгрес затим потврђује укупан резултат Електорског колеџа почетком јануара, отприлике двије недјеље прије Дана инаугурације.

Трамп је током протеклих неколико дана поднио бројне тужбе наводећи неправилности у гласању и пребројавању гласова. Каже, без до сада изнијетих доказа, да би те неправилности преокренуле претпостављену побједу Бајдена и дале Трампу други четворогодишњи мандат.

Али све главне америчке телевизијске мреже и водеће новине прогласиле су Бајдена побједником, чак иако је Трамп у недјељу наставио да тврди да је преваром спријечен његов реизбор.

Дакле, Бајден са својом предношћу у незваничном бројању гласова у Електорском колеџу и за кога се вјерује да има више електора од потребне већине од 270, која му је потребна за полагање права на позицију предсједника, назива се изабраним предсједником.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана