Шта се у ствари крије иза Сочија
Москва - ЗОИ у Сочију могле би да буду велики тријумф Путина, али би лако могле да се претворе и у неспјех у случају безбједносних проблема, оцијењује Михаил Романовски.
Програмски координатор Њемачког Маршаловог фонда из Варшаве у ауторском тексту подсјећа да су недавни бомбашки напади у Волгограду и Пјатигорску, 350 километара источно од Сочија изазвали шок, али не и изненађење у руској јавности.
Он подсјећа на то да је сјевернокавкаски регион, у којем годинама већ дјелује неколико покрета који заговарају независност, често био поприште сличних оружаних активности.
Како наводи, чињеница да су Игре планетарни догађај, који ће пратити велики број страних медија, Сочи чини идеалним мјестом за милитантне групе да привуку пажњу и доспију на насловне стране. Један од најважнијих "играча" у овом региону је Дока Умаров, лидер такозваног Кавкаског емирата, чији је циљ отцјепљење Сјеверног Кавказа од Русије и формирање државе засноване на шеријатском праву.
Он је у посљедњих шест година неколико пута преузимао одговорност за одређене терористичке нападе у Русији - експлозију у возу Невски експрес 2009, напад у московском метроу годину дана касније и експлозију на московском аеродрому Демодедово 2011. Осим оваквих терористичких акција, како наводи Романовски, сепаратистичке организације из региона сјеверног Кавказа често прибјегавају убиствима локалних новинара, државних чиновника и полицајаца.
Ситуација на сјеверном Кавказу, у ствари, дјелује као грађански рат који траје већ годинама, а сада је због ЗОИ у Сочију добио већу медијску пажњу. Терористички напади изазвали су и утисак у јавности да руска влада чини мало тога како би их спријечила, а на мети критика је и лоша координација безбједносних и обавјештајних служби.
Главни циљ власти у Москви је стабилизација ситуације на сјеверном Кавказу. У том региону владају локални кланови, које познаваоци прилика често пореде са мафијом. Руска влада, коју многи виде као једину гаранцију стабилности и безбједности, тренутно се налази под притиском локалних елита.
Зарад сузбијања тероризма московске власти управо су локалним елитама омогућиле разне финансијске и политичке привилегије, али тај потез није донио очекиване резултате. Током година разних покушаја показало се да је Русија једино у Чеченији успјела да искоријени тероризам, али у великој мјери захваљујући чврстој руци локалног лидера Рамзана Кадирова. Чеченски модел, међутим, не може да се примјени на Сјеверном Кавказу, баш због недостатка јаког локалног лидера, односно због сталних међуклановских борби.
Како примјећује Романовски, руски предсједник могао би, као и неколико пута до сада, да у предвечерје ЗОИ у Сочију искористи ове безбједносне пријетње као изговор да ојача сопствену моћ. Борба против тероризма, у комбинацији са укидањем одређених људских права, биле су у прошлости природни одговор Путина на пријетње.
Руски предсједник ће уочи Игара у Сочију покушати поново да преузме иницијативу, знајући да је то пројекат од стратешког значаја за државу. Не би требало заборавити ни чињеницу да ће у јуну Сочи бити домаћин самита групе Г8. Сигурно је да, упркос свему, ни терористи у Сјеверном Кавказу неће мировати и да ће урадити све како би их свијет запамтио.
Зимске олимпијске игре одржаће се од 7. до 23. фебруара, док су Параолимпијске на програму од 7. до 16. марта.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
