Шта се одвијало на ранчу Месије секса?
Џон Вилијамсон преминуо је у 80. години живота крајем марта од рака, а његова смрт прошла је прилично неопажено. Разлог томе јесте чињеница да је Вилијамсон на врхунцу своје славе 60-их и 70-их година прошлог вијека његово име пало заборав након што се вратио „нормалном животу". Прије тога Вилијамсон је био познат као Месија секса и био је главна фигура у једном од најнеобичнијих експеримената икада спроведених у име „слободне љубави".
Наиме, фондација Сандстоне имала је свој приватни посед, који се протезао на шест хектара земаља у кањону Топанга у близини Лос Анђелеса. На овом ранчу су гости овог пионира сексуалне револуције могли голи да уживају у опуштеној забави али и оргијама. Сврха свега тога била је „помоћ паровима у губљењу инхибиција", а чак и упркос томе што су се тамошње забаве врло често претварале у масовне оргије са „замјеном" жена, то им није била примарна намена, присјећају се неки од учесника.
Вилијамсон је у тренутку покретања ове „акције" био Насин бивши инжењер, а заједно са својом супругом Барбаром је желио да покрене друштвену револуцију кроз сексуално ослобођење.
Они су вјеровали да ће парови, поготово жене, ако буду у потпуности искрени у вези са својим сексуалним потребама, живјети пуно испуњенијим и смисленијим заједничким животима и да неће бити у искушењу да варају.
Идеја је била „споразумна превара", објашњава Гај Талес, њујоршки писац и „посматрач учесник", чија је књига о сексуалној револуцији из 1980. године, „Супруга твог сусједа", Американцима приближила догађања са овог ранча.
Одмах по усељењеу добродошлицу му је у стилу пожељела домаћица Барбара Вилијамсон – покуцала је на врата гостињске куће у коју су га смјестили и потом имала сексуални однос са њим. Талесе каже да се одмах предано бацио на „истраживање", а иако се његова супруга помирила са тиме, никад није успио да је приволи да му се придружи.
Забаве су редовно почињале масовним голим скоком у базен како би с еучесници опустили: „На почетку сте предавали вашу одјећу и било је прилично неугодно бити го. То стварно промјени вашу личност. А све то радите ред десетинама других људи. И увјеравам вас, у питању није била парада љепоте – било је ту људи свих година, облика и величина", присјећа се Талесе.
На ранчу је важило свега неколико правила: у забавама нису моглу да учествују млађи од 18 година, није било дозвољено конзумирати дроге нити било кога присиљавати на нешто што не жели.
Осим тога, улазак није био дозвољен „морбидно гојазним" особама, алкохоличарима и наркоманима.
Са друге стране. Барбара Вилијамсон, која је са Џоном провела 47 година у браку, а тренутно има 74 године и води ранч за дивље животиње у Невади, појаснима је да су за читав концепт имали и личне разлоге, иако ће их многи можда назвати потпуно неисправним: „Знали смо да традиционални хетеросексуални брак не може да опстане јер двоје људи једно другом не могу дати све што им је потребно. Из тог разлога рјешили смо да изградимо већи брак".
У њиховом случају ово заиста јесте био „већи брак" – у шест година колико је провела на ранчу, имала је секс са отприлике 200 различитих људи. Она такође тврди да то никада није штетно утицала на њен однос са мужем.
Њихов покрет „перверзне утопије" започео је 1968. године, када су инспирисани романом Ајна Ранда „Atlas Shrutged", који се бави тематиком индустријалаца који су одлучили да се побуне у друштву које их је спутавало, обоје напустили дотадашње послове. Жељели су да иду против свих друштвених норми тако да су купили Сандстоне у који су се уселили са још неколико пријатеља.
Ношење одјеће на ранчу била је ствар личног избора али су готово све вријеме сви били наги, чак и када су на тракторима обрађивали земљу или се бавили грађевинским пословима.
И иако је мала вјероватноћа да су баш сви гости марили за њихове интелектуалне поставке, идеја ове револуције и забаве које су правили сваке сриједе, петка, суботе и недјеље биле су изузетно популарне. На њима је у једном тренутку знало да буде и до 500 особа, а процјењује се да је у активним годинама кроз ранч прошло око 4.600 особа.
„Све што је пуританска Америка покушала да сакрије, цензурише и изопшти из спаваћих соба, у овој одраслој играоници стављено је на видјело", закључио је Талесе.
Врата ранча затворена су 1976. године, а Талесе тврди да Вилијамсонови нису успијевали да обуздају љубомору и сексуалну посесивност међу паровима, као што су се надали да ће успјети.
Заправо, често се догађало да управо Џон буде разлог љубоморе пошто су супрузи морали са стране да посматрају како се њихове жене заљубљују у „божанску фигуру" коју је он представљао.
Након што су остали без новца, Вилијамсонови су 1973. године посјед продали истомишљенику који је забаве одржавао још три године након тога.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
