Шта је ватра Светог Илије и какве везе са њом има Тесла
Јесте ли чули за ватру светог Илије или светог Елма, невјероватан свјетлосни ефекат и временски феномен?
Морнари су, кроз историју, више пута угледали занимљив мистериозан призор: сабласну свјетлост која се јављала у близини јарбола, најчешће током морских бура.
Праву природу овог феномена први је објаснио је Бенџамин Френклин, а Никола Тесла ју је створио у својој лабораторији 1899. године, док је тестирао данас чувени Теслин калем.
Након тих догађаја, рађале су се легенде о овом феномену, а описи су често били у потпуности супротстављени.
О чему је заправо ријеч?
Ватра Светог Илије заправо је “тачкасто пражњење”. Јавља се као свјетлоплава или љубичаста свјетлост, а понекад и као права ватра, и то на високим и оштрим предметима - јарболима, громобранима, торњевима, крилима авиона, димњацима итд. Штавише, може се јавити и на лишћу и трави, па и на роговима говеда. Обично је прати сјај и шиштање.
Ватра Светог Илије је, уствари, врста материја позната као плазма, и то ниске густине.
Електрично поље око предмета на ком се она јавља (оштрог или тачкастог) изазива јонизацију молекула ваздуха, због чега се формира сабласни сјај. Овај феномен јавља се при постојању око 1.000 волти по центиметру, али то није константно - тај број умногоме зависи од геометријских карактеристика предмета око ког се ватра Светог Илије ствара. Оштријим предметима је потребна нижа волтажа, па су “пражњења” интензивнија на њиховим крајевима него на завршецима тупљих предмета. Заправо, зашиљени предмети деформишу електрично поље околине, пише Национална географија.
На Западу је овај феномен познат као ватра Светог Елма, у Хрватској као ватра Светог Николе, док га ми знамо као ватру Светог Илије. У Кини се назива ватром богиње Мазу, а у старој Грчкој се једна ватра звала Хелена, а две Полукс и Кастор.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
