Шта је то руска маскировка? Употребљавана је током Другог, а замало изазвала Трећи свjетски рат
Шта је то маскировка? Одговор вjероватно није једноставан, али када се говори о совјетској тј. руској војној доктрини обмане она обухвата широк спектар мjера које се предузимају на бојном пољу и ван њега, како би непријатељ дошао у заблуду.
Ово обухвата маневре, мамце, али и коришћење дезинформација, пише Национална географија. Русима је допринијела да стекну предност над непријатељем много пута, од којих су најпознатији примјери битка за Стаљинград, битка код Курска, али и Кубанска војна криза и Прашко прољеће.
Доктрина која има за циљ да обмане
Не може се рећи да је обмана искључиво руска војна тактика, током историје њом су се служили бројни народи и генерали. Али када је Русија у питању она је током вијекова прерасла у доктрину - маскировку, отелотворену у школи почетком 20. вијека.
Маскировку је наставила да развија и практикује и Црвена армија, а у правилнику из 1929. године је стајало да "ефекат изненађења има запањујуће дејство на непријатеља. Због чега се све операције морају изводити брзо и у што већој тајности."
Другим ријечима ово је значило да приликом ратовања треба искористити терен, маглу, ноћ, али и камуфлажу и брзе маневре, како би непријатељ дошао у заблуду о присуству и распореду снага, циљева, борбене готовости и планова, а самим тим би се стекла и предност над њим. До краја Другог свјетског рата ова доктрина је толико еволуирала да је подразумијевала и активну контролу непријатеља.
Најуспјешнији примјери
Битка код Јаши-Кишњева у Другом свјетском рату, се наводи као један од најуспјешњих примјера маскировке. Тада је Црвена армија успјела да обмане нацисте како треба да се крећу у супртоном смјеру уз помоћ лажних тенкова. Ово је резултирало тиме да су совјетски војници били у стању да заузму битне тачке на фронту, одакле су могли да изведу брз продор у источну Европу. С друге стране, Хитлерове трупе су претрпјеле огроман пораз.
Ово није једини примјер током Другог свјетсог рата, а маскировке су извођене и послије њега. Нпр. током 1962. године, када су обавјештајне службе и војска спровеле низ мјера да сакрију своје намјере по питању операције Анадир - која је резултирала Кубанском ракетном кризом. Треба истаћи да је свему овоме претходило америчко размјештање ракета средњег домета у Италију и Турску.
Војници који су учествовали у њој, октобра 1962. године, обавијештени су да иду на исток Совјетског Савеза и дата им је зимска одјећа. Међутим, умјесто у хладне крајеве они су стигли на Кубу, а да Америка тога у првом трену није била ни свјесна.
Потом је услиједило порицање, а чак је амбасадор Русије лично америчком предсједнику Џ. Кенедију предао поруку премијера Никите Хрушчова, која гарантује да никакав пројектил неће бити послат са Кубе на САД. Крајњи резултат је био деблокада Кубе од стране САД-а, а СССР се повукао. Многи стручњаци данас сматрају да је ово био догађај који свијет умало није увукао у Трећи свјетски рат.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
