Шта би се догодило када би сви вулкани истовремено еруптирали?

Шта би се догодило када би сви ови вулкани прорадили истовремено?

Када би којим случајем дошло до истовременог еруптирања свих вулкана на свијету, не би све ерупције биле исте. Др Метју Вотсон, специјалиста за вулкане са Универзитета у Бристолу каже да се ерупције вулкана могу широко категоризовати у два различита типа.

„Први плаховит, производи лаву и доста гаса и други који производи пепео и гас“, објашњава Вотсон, али додаје да разлику у активности контролише углавном вискозност магме.

„Што је вискозност већа, гас теже излази, па је вјероватније да ће доћи до експлозије.“ Упркос овим поделама ерупције, ако би сви вулкани у свијету прорадили у исто вријеме резултати би били катастрофални на више начина.

Магма и пепео би изазвале катастрофалне посљедице

Магма не би била једина која би тјерала људе на бијег, већ и велика количина пепела.

Пирокластични токови су веома брзи облаци мјешавине камења, гаса и пепела, а достижу температуру изнад 100 степени Целзијуса. Не само да утичу на људе који живе у близини вулкана, већ пирокластични токови могу изазвати разарања и до 100 миља од локације.

Велики је број људи који живи у близини вулкана. На примјер, око три милиона људи живи у блиини Везува, а око 130 милиона људи живи на острву Јава, које има 45 активних вулкана.

Међутим, разарања у близини вулкана представљала би само почетак. Вулкански пепео може да путује и неколико хиљада миља. „Пепео је прилично непријатна ствар. Састоји се од ситних фрагмената стакла, кристала и стијена“, каже др Вотсон.

Он је подсјетио на ерупцију вулкана Ејафјадлајекидл на Исланду када су многе свјетске компаније отказале летове због страха од оштећења авионских мотора. Поред тога, вулкански пепео може да оштети зграде и доведе до лаганог урушавања темеља.

Удисање пепела могло би да проузрокује велике плућне проблеме. У суштини живот након ерупције вулкана би изгледао овако: кућа не би било, али ни возила која имају мотор, а нигдје не би могли да идемо без гас маски.

Губитак комуникације и дугорочне климатске промјене

Томе може да се прикључи и гашење комуникација јер пепео може да поремети рад сателитских антена, али и да блокира радио таласе.

Ерупције вулкана могу изазвати и дугорочне климатске промјене. Иако обично вулкан повезујемо са врелом лавом, огромна количина пепела и гаса у атмосфери би заправо смањила температуру на глобалном нивоу. Ипак, на дуже стазе, угљен-диоксид који емитује вулкан довео би до загријевања планете, па тако човјечанство данас производи 50 до 100 пута више угљен -диоксида.

Ако би се неко нашао у близини вулкана у току његовог буђења, тешко да би могао да преживи. Једини начин је да се што прије укрца на крузер који има довољно залиха хране, воде и медицинских средстава.

Мање сунчеве свјетлости

Међутим, и тада би се јавио проблем јер би небо било мрачно и прекривено пепелом. То значи да би сунчева свјетлост тешко могла да допре до људи, што значи да не би добијали довољно витамина Д који је кључан за апсорпцију калцијума. Осим тога, недостатак сунчеве свјетлости такође може утицати на производњу серотинина, што доводи до анксиозности и депресије.

„Хипотетички, ако би сваки вулкан на земљи прорадио у истом тренутку, више не би било живота на Земљи. У том смислу, то је сценарио судњег дана, али је као такав мало вјероватан“, објаснио је Вотсон.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.