Србија десета на листи земаља које највише мрзе Америку

247wallst.com,
Србија десета на листи земаља које највише мрзе Америку

Србија се ове године нашла на листи десет земаља које највише мрзе Америку, у друштву Ирана, Ирака, Јемена, Египта, Алжира... У истраживању које је спровео "Галуп", 57 одсто анкетираних грађана Србије не одобрава америчко лидерство у свијету.

Негативан став према водећој улози Сједињених Америчких Држава није забиљежио никакво побољшање у односу на прошлу годину, открива најновији извјештај "Америчког пројекта о глобалном лидерству", који су заједнички спровели Центар "Меридијан интернешнел" и "Галуп".

Чак 25 одсто анкетираних у 130 земаља свијета негативно је оцијенило рад администрације америчког предсједника Обаме. 

Док су грађани широм свокета имају више позитиван него негативан став према америчком лидерству, више од 60 анкетираних у чак у седам земаља негативно је оцокенило рад америчке администрације. У Пакистану, тај број достиже готово 80 одсто. На америчком сајту247wallst.com, на основу добијених података састављена је листа десет земаља које највише мрзе Америку.

10. Србија

Када је Косово прије нешто више од пет година прогласило независност, Сједињене Државе су биле међу првим великим државама које су га признале. Овај потез је изазвао гњев великог броја Срба и довео до повлачења српског амбасадора из САД.

Ратови у бившој Југославији проузроковали су дубоко размимоилажење и насиље у региону, али се ситуација посљедњих година промјенила. До те мјере да је премијер Ивица Дачић у марту изјавио да су Срби држани у погрешном увјерењу да Косово треба да буде дио Србије.  

У складу са повећањем прихватања независности Косова, повећано је и прихватање америчког лидерства. Око 20 одсто Срба позитивно је оцјенило америчко лидерство у 2012, што је велики скок у односу на 2011, када је тај проценат износио свега 8, и када је Србија била међу посљедњима на "Галуповом" индексу финансијског благостања.  

Како оцијењује Џон Клифтон из "Галупа", ово је барем дјелимично посљедица америчке подршке у најстојању Србије да постане чланица ЕУ.

9. Грчка

Државни дуг Грчке износи 163,3 одсто БДП. Према подацима ММФ-а, ова земља има највећи државни дуг на свијету, ако се изузме Јапан. Послије избијања дужничке кризе, позитиван став према САД рапидно је почео да опада. Од 2009. до 2012, како се криза продубљавала, удио анкетираног становништва које одобрава америчко лидерство опао је са 41 на 24 одсто.

8. Јемен

Свега 18% анкетираног становништва позитивно се изјаснило о лидерској позицији САД, док је 59 одсто изнијело негативан став. За вријеме администрације предсједника Обаме, удио оних који подржавају америчко лидерство остао је испод 20 одсто.

Односи између САД и Јемена постали су затегнути 2008. године, када су демонстранти напали америчку амбасаду, а у 2012. амбасада је поново нападнута у престоници Сани, када су убијена четири демонстранта. Јемен улаже напоре за борбу против тероризма, а званичници тврде да САД не помажу владиним снагама у борби против противника.

7. Ирак

Удио испитаника који подржавају америчко лидерство достигао је рекордних 36 одсто 2010. године, а сада је пао на свега 22 одсто. Период од марта 2003, када су америчке снаге први пут ушле у Ирак и свргнуле Садама Хусеина, па до децембра 2011, забиљжило је значајно војно присутво у Ираку. Према резултатима недавно спроведеног "Галуповог" истраживања, 42 одсто анкетираних Ирачана изјавило је да се безбједносна ситуација побољшала послије повлачења америчких снага.

6. Иран

Чак 61 одсто Иранаца има негативан став према америчком лидерству, док га подржава свега 12 одсто. То је један од најнижих процената на свијету, али је ипак благо побољшање у односу на 2011, када је само 9 одсто Иранаца подржавало америчко лидерство. САД немају дипломатског представника у ирану од кризе са таоцима, која је услиједила послије Исламске револуције касних 70-тих година.

5. Египат

Од свргавања предсједника Хоснија Мубарака 2011. године, тензија између Египта и САД је порасла. У децембру 2011. египатске снаге су упале у просторије 17 невладиних организација, укључујући три америчке агенције које раде у иностранству и промовишу право на избор. Западне земље, као што су САД тврдили да је овај поступак имао за циљ да угуши развој демократије у Египту.

4. Либан

Либан лежи у посебно нестабилном дијелу Блиског истока, на граници Сирије и Израела. Сиријски интереси често су утицали либанску домаћу и спољну политику. Поред тога, сиријска војска имала је присуство у земљи од 1976. до 2005. године. Недавно, напади које је организовао Хезболах, довео је до кратког војног сукоба са Израелом 2006. године, а познато је да Израел ужива подршку САД - а.

3. Алжир

Око двије трећине Алжирца имали су негативан став према САД. Амерички грађани у Алжиру су константно изложени насиљу. Три Американца су убијена након што су терористи упали у један гасовод и држали запослене као таоце. Укупно 38 радника из различитих земаља су убијени у том нападу.

2. Палестина

Палестинци су дуго имали непријатељске ставове према Американцима због дипломатског односа са Израелом. Крајем 2012. године УН је усвојила резолуцију којом признаје Палестину. Сједињене Државе су гласале против резолуције, заједно са још осам других држава, укључујући и Израел. Након гласања, чланови Конгреса позвала је на затварање америчко сједиште палестинске ослободилачке организације у Вашингтону.

1. Пакистан

Пакистанско неодобравање америчке политике порастао је на 79 посто. За оволике антипатије је једним дијелом крив и анти исламски филм који је снимљен у САД - у, али и убиство Осаме Бин Ладена, као и чињеница да су американци организовали његово убиство на њиховој територији.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана