Сојуз - неудобна, али неизбјежна летјелица

Сувише је малена и скучена. Нарочито десна и лијева сједишта, гдје високи Европљани и Американци сједе, жали се холандски астронаут Андре Кујперс на руску свемирску летјелицу "Сојуз".

- Први пут лансирана 1967, тијесна летјелица "Сојуз" још редовно превози три астронаута на Међународну свемирску станицу. У ствари, када је NASA зауставила свој свемирски програм за превоз људи 2011, лет у руској летјелици је постао једини начин да астронаути лете у свемир.

- Први пут када сам ушао у "Сојуз" видио сам свог америчког колегу како узима таблете за болове - каже Кујперс.

Када га је питао зашто их узима он му је одговорио: Сачекај па ћеш и сам видјети. Заиста, касније је и сам имао проблема са кољенима, јер је капсула прилично неудобна. Ако је лет у "Сојузу" веома неудобан, шта онда можемо рећи за слијетање?

- Најблаже је рећи да оно личи на судар аутомобила. Слијетање је веома насилно. Када уђете у капсулу и погледате све унутра одмах помислите: Вратио сам се у педесете године - каже италијански астронаут Пауло Несполи.

Слушајући њихове коментаре многи би помислили да је ова свемирска реликвија застарјела и опасна ствар која је спремна за пензију. Али то уопште није случај. Чак су и високи Европљани велики љубитељи капсуле из доба Совјетског Савеза.

- Она једноставно функционише, ефикасна је и ради управо оно за шта је направљена - каже Наполи.

- Када је моја жена чула да треба да летим спејс шатлом рекла ми је да би више вољела да летим "Сојузом". Капсула је веома неудобна, али веома сигурна. То је одлична летјелица - додаје Кујперс.

Свако ко је био свједок првог лета "Сојуза" априла 1967. није замишљао да ће се капсула редовно користити готово пет година касније или да ће то бити прилично сигурна летјелица. Када је Владимир Комаров полетио у небо изнад Казахстана у на брзину припремљеном "Сојузу 1" готово ништа није ишло по плану. Једном када се нашла у орбити "крила" се нису хтјела отворити, комуникација је била испрекидана и Комаров је имао проблема да оријентише летјелицу. Како су многи системи били угашени да би се сачувала струја након неколико непријатних дана у свемиру искусни пилот је успио поставити капсулу за повратак у атмосферу Земље. Ипак, како се спуштао према земљи, главни падобран се запетљао док се помоћни није хтио отворити тако да је капсула ударила у земљу брзином од 144 километара на сат. Први успјешан лет био је у октобру 1968. Почетком седамдесетих година прошлог вијека Совјетска унија је започела нову еру истраживања свемира развијајући свемирске станице које круже око Земље. "Сојуз" је био одлично средство за превоз људи на свемирску станицу. За разлику од других летјелица, као што је амерички "Аполо", "Сојуз" је имао једноставније уређаје и опрему и можда је то један од разлога што се одржао до данас. Када су други уграђивали напредну опрему и рачунаре за позиционирање у свемиру Руси су се одлучили за комбинацију зупчаника и федер који су окруживали малу макету Земље. Умјесто електронских екрана она користи потенциометре и перископ кроз који астронаути гледају пристајање на свемирску станицу.

- Главна идеја "Сојуза" је била - ако није покварено, немој поправљати - објашњава бивши NASA инжењер Дејвид Бејкер, који додаје да је због једноставности "Сојуз" био 20 пута јефтинија летјелица од "Апола". NASA је ове седмице лансирала своју нову капсулу "Орион", која је софистициранија од руске, али мораће се чекати више од 40 година да би била потврђена њена поузданост.

- "Сојуз" има велику будућност пред собом. Руси ће наставити стављати људе у ово времешно возило и постизати невјероватне ствари - каже Бејкер.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.