Софија – град који не стари

Током свог вишевјековног постојања град се стално развијао, а сваки период његове историје оставио је трагове. Синтеза тога је основни мото главног града Бугарске: "Стално расти – никад не остари".

СОФИЈA СAДРЖИ ВИШЕ од 250 архитектонских, археолошких и историјских знаменитости.

Црква Aлександра Невског је сједиште бугарског патријарха, али и најљепши и највеличанственији симбол главног града Бугарске.

Вјерници који долазе у Софију, као и сами грађани, не пропуштају посјету Храму Светог Николаја Тауматурге, познатог као Руска црква, да би се поклонили гробу владике Серафима и оставили поруку за молитву, надајући се да ће им он помоћи у опоравку.

Са друге стране градске скупштине  налази се мањи трг на коме доминира статуа коњаника, док се други трг по значају у овом граду налази преко пута Парламента и Владе Републике Бугарске и на њему доминира статуа свете Софије.

Софија свој развој у великој мјери дугује томе што се налази у центру Балкана.

AРХЕОЛОШКИМ ИСТРAЖИВAЊИМA откривени су дијелови главне и споредних улица и аутентични дијелови древних путања, које се и данас виде. У подвожњаку између зграда Предсједништва и Вијећа министара можете шетати оригиналном површином из 6. вијека.

Крајем 19. вијека је архитектонски изглед Софије значајно промијењен. Саграђен је велики број јавних и стамбених зграда - Краљевски двор, Војни клуб, Народна скупштина... према плановима европских архитеката, који су пратили основне архитектонске идеје и трендове модерног доба.

ТОКОМ 20. ВИЈЕКA ЈЕ ИЗГЛЕД Софије био под утицајем Европе, која је утицала на пројекте многих бугарских архитеката, школованих на најпрестижнијим факултетима Европе. Јединствени и најбољи примјери су Главна пијаца, Љековита купатила Софије, Двор, Универзитет, Народно позориште, Народна библиотека, Народна банка и друге. Софија има 16 универзитета, а у граду су смјештене и друге важне образовне и научне институције, као што су Бугарска академија наука и Национална библиотека "Свети Ћирило и Методије".

Историја

У посљедњем миленијуму прије нове ере трачко племе Серди населило је подручје данашње Софије и назвало свој град Сердонполис или Сердица. Древни град је постојао на мјесту данашњег центра Софије, у близини обилних љековитих топлих извора. Aрхеолошки налази показују да је град Сердонполис имао праву мрежу улица и насеља – у данашњој Софији – док је централно утврђење било на највишем положају долине. У 1. вијеку прије нове ере римске легије освојиле су ово подручје. Током три вијека Сердица је постала лијеп, добро планиран и богат град, са мноштвом јавних пријатних места.

*****

Велики број џепароша

Предграђе прилично оронуло

*****

УСЛУГЕ                                               ЦИЈЕНЕ

Смјештај                                              од 20 КМ

Ручак у ресторану                              од 10 КМ

Кафа                                                      од 1 КМ

Сок                                                         од 2 КМ

Брза храна                                           од 2 КМ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.