Смртonoсни вирус поново хара Африком
Тешко је не бити нервозан када се стоји испред болничких шатора са пацијентима обољелим од еболе. Шатори су постављени на великом пољу недалеко од града Конакрија у афричкој држави Гвинеји и у њима су смјештени људи погођени новом епидемијом еболе.
У њих може стати десетак кревета и два застора са великим рајфершлусима који спречавају да било шта извана продре унутра и, што је још важније, да ништа из унутрашњости не изађе споља.
Нико не улази у шаторе а да 15 минута не проведе у стављању заштитне опреме која помало личе на свемирска одијела. Изван шатора ваздух је загушљив и има изразити мирис избјељивача. Избјељивач је смјештен у велике пластичне канте и људи га буквално користе за прање руку.
Његов мирис се мијеша са мирисом дима који излази из велике рупе у земљи пуне гарежи. Све што излази из шатора вани мора бити спаљено - заштитна одјећа која се носи, прекривачи кревета, па чак и људски секрети и измет. Медицинари из хуманитарне организације "Љекари без граница", који воде ово одјељење, ништа не препуштају случају, јер ништа не убија боље него ватра.
Сви они знају да се суочавају са једним од најсмртоноснијих вируса на свијету, еболом, која убија 90 одсто заражених. За њу не постоји третман или вакцина која би довела до изљечења. Она се шири путем крвног система и једноставно гаси имуни систем људи и изазива грозницу, болове у мишићима и често је праћена крварењима.
- Симптоми су се почели испољавати у виду главобоља, дијареје, болова у леђима и повраћањем. Први љекар којег сам видио у селу рекао ми је да болујем од маларије. Али тек када сам отишао у болницу у Конакрију речено ми је да има еболу - објашњава један Гвинејац који је успио да преживи.
Вратио се кући, али је вирус убрзо показао своје лице када су његова два ујака умрла. Неки од љекара су стерилисали кућу док су их сви укућани са згражањем посматрали. Затим су их одвели на лијечење у шаторе и од укупно девет чланова породице преживјело је само њих троје.
- Сви знају за афричку солидарност - уобичајено када неко умре сви вам долазе у посјету. Али када изгубите три или четири члана породице нико вам не долази јер се сви боје. Још је горе када чују на радију или телевизији да сте обољели од еболе - објашњава Гвинејец који је желио да остане анониман.
Од почетка избијања епидемије 136 људи је умрло у Гвинеји и шест у оближњој Либерији, а 17 од њих су били медицински радници.
Канадски љекар Тим Јагатиц ради у шаторском одјељењу већ неколико седмица.
- Немам своју породицу - објашњава Тим и додаје да га нико није одговарао да дође у Гвинеју.
У његовом послу породица представља отежавајућу околност. Он је друга врста љекара који се не брине само за пацијенте већ ризикује и свој живот. Ситуација у одјељењу је толико опасна да чак и најмања рана на тијелу може бити кобна.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
