Смеће, мафија и политичари подно Везува

Иовине је унутар "Каморе" био познат по надимку "О'нино", дијете. Он на први поглед изгледа као оличење невиности, али утисак вара. Практично нема тешког кривичног дјела које он није починио, од убиства па све до загађења околине у великим размјерама.

Попис кривичних дјела које је починио је дуг, а казна толико висока да ће из затвора, ако икад, изаћи тек у дубокој старости. Можда је и то био разлог да "пропјева". О'нино сједи у затвору највишег ризика још од 2010, али је у мају одлучио да сарађује с истражитељима.

Наравно, ту није само ријеч о његовој личној причи и чланству у "Камори", криминалној организацији чија је ријеч у Напуљу и регији Кампаније већ дуго готово закон. Осим детаља о организацији која дјелује готово у читавом свијету, истражитеље посебно занима повезаност организованог криминала с политичарима.

Ту је управо одличан примјер посао који је "Камора" водила са збрињавањем отпада. Још од краја деведесетих криминалци су схватили да се с отпадом може зарадити много новца, поготово са збрињавањем отровног отпада. Такав отпад никад није збрињаван другачије него као "обичан" па су и опасне хемијске супстанце масовно завршавале на пољима и у јарцима Кампаније.

Тако је криза с отпадом у Напуљу 2008. била и прави добитак на лутрији за криминалце. Тог задатка прихватио се Мишеле Загариа, један од "босова" "Каморе" с одличним везама с локалним политичарима. Они су жељели да што прије уклоне отпад са градских улица, а мафијаши су били спремни да радо "помогну" политичарима. Плаћен је мито одговорнима да би се добила наруџба уклањања отпада, који је завршио ко зна гдје. Много од тог отпада је завршило на земљиштима која су припадала Загарији, његовој родбини или партнерима, али која никад нису била проглашена одлагалиштима отпада.

Метод је био и више него једноставан. Криминалци су основали своје предузеће које се јављало на јавне тендере. Али "њихов" човјек је био у комисији тако да је Загарији редовно јављао колике су остале понуде и колико треба тражити да би "побиједио" на тендеру.

И ту није био крај спрези политичара и криминалаца јер је од почетка свима било јасно да мафијаши не помишљају да отпад збрину на примјерен и правилан начин. Тако је добар дио тог отпада завршавао у великим пластичним врећама које су остављене негдје у дивљини и које су, под врелим напуљским сунцем, смрдјеле до неба.

То је и грађане извело на улице и притисак јавности је чак и тадашњу владу Силвија Берлусконија довео у невоље. С обзиром на то да на југу Италије недостаје постројења за спаљивање, неко вријеме је такав отпад превожен преко читаве Европе у спалионице у Њемачкој и Холандији. Међутим, то је било скупо па је објављено "привремено рјешење из нужде" гдје се једно незаконито одлагалиште "привремено" проглашава законитим.

Проблем је што је то одлагалиште усред природног парка који се простире подно вулкана Везува и баш под прозором Мини Еспосито која уљудно сваког дана зажели добар дан "свом" вулкану. Али сада је између вулкана и њеног прозора и брдо смећа.

 - Ми овдје живимо у хармонији с вулканом. Он је овдје много дуже него што смо ми - објашњава госпођа Еспосито. Она је домаћица и мајка двоје дјеце и помирила се са чињеницом да живи у подножју активног вулкана. Међутим, она не жели да живи у близини гомиле отпада у којем су ко зна који отрови који угрожавају живот њене дјеце.

Зато је с осталим женама основала удружење "Жене вулкана" у којима је активна и Клаудија Екхоф. Она је Њемица коју је љубав довела у Напуљ, али кад је средином осамдесетих с мужем дошла да живи подно Везува, тада је читаво подручје изгледало као мали рај. И данас понекад шета с кћерком кроз парк природе, али стално мора мислити колико отрова узима њена породица из тог смећа, кроз подводне воде и у плодовима паприке и тиквица које узгаја у башти.

Група је стекла много непријатеља међу службеницима округа Боскореале. Позвали су полицију да би их удаљили од засједања општина јер оне чине све што могу како би коначно била затворена ова "привремена" депонија.

Свима је већ одавно било јасно да, ако се почну бавити збрињавањем отпада, да ће прије или касније имати посла с "Камором". Мафијашки шеф Антонио Иовине почео је "пјевати", али ће очигледно још потрајати док и локалним политичарима који су повезани с организованим криминалом не покуца полиција на врата.

Медији

Ни медије не занима активност удружених жена. Док је смеће смрдјело по улицама Напуља, то је било у свим вијестима. Сада ништа не смрди, али једва да је икоме јасно да прави отров и опасност и те како пријети. Тек повремено се у медијима појављују алармантни подаци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.