Скоро сваки други Американац лагао о свом ковид статусу, открива студија
Национална анкета спроведена у Сједињеним Државама указује да је искреност у поштовању мјера у прве двије године пандемије ковида 19 била на прилично ниском нивоу.
Нешто више од 40 одсто од 1.733 одрасла испитаника признало је да је прекршило правила карантина или прећутало да не предузимају превентивне мjере како би смањили ширење вируса.
Четвртина испитаника рекла је некоме са ким су били у контакту – или намjеравају да буду – да предузимају више мjера предострожности како би избегли заразу САРС-КоВ-2 него што су то стварно чинили.
Поред тога, 22,5 одсто признало је да је прекршило правила карантина, а 21 одсто избегавало је тестирање на ковид 19 чак и када су сумњали да га можда имају.
Приликом уласка у ординацију, 20 одсто оних анкетираних рекло је да су пропустили да наведу да ли мисле да имају или знају да имају вирус.
Зашто нису хтjели да кажу истину
Постоји више разлога које су испитаници навели зашто су били неискрени и нису поштовали мере.
Неки су просто желели да „нормално“ живе. Други су пак, сматрали да имају право да се понашају по свом слободном нахођењу или су сматрали да су подаци о њиховом здравственом стању њихова приватна ствар.
Многи су навели да су се придржавали упутстава неке јавне личности којој верују, било да је у питању политичар, научник, водитељ вести или славна личност.
Када су захтеви за вакцинацијом касније уведени у већини америчких држава и у предузећима, многи испитаници су признали да су лагали о свом вакциналном статусу.
Као разлоге за ово су наводили: „Нисам веровао да ковид 19 постоји“, „Нисам мислио да је ковид 19 тако опасан“, „Нисам желео да неко суди или мисли лоше о мени“ и „Зато јер ми је било потребно како бих могао да похађам наставу на факултету“.
Ако половина лаже, онда мере не помажу
„Поједини људи мисле да ако једном или дваптут слажу о свом статусу у погледу ковида 19 да то није ништа страшно“, наводи др Анџела Фагерлин која се бави јавиним здравством на Универзитету Јута. „Али ако, као што наша студија показује, скоро половина нас то ради, то је значајан проблем који доприноси продужењу пандемије“.
Циљ анкете је био да се открије у чему су можда Сједињене Државе погрешиле када је реч о суочавању са пандемијом ковида 19, а један од аутора, Алистер Торп, у видео-снимку у коме објашњава резултате студије, наводи да постоје системски фактори који утичу на непоштење и неусаглашеност у јавности.
Пандемија ковида показала је свету колико је важно спровести јасне, доследне и оствариве мере јавног здравља. Такође је неопходно осигурати да јавност разуме последице ако се ове мере не поштују.
На Новом Зеланду, на пример, онлајн анкета објављена прошле године показала је да је супер-строго закључавање дало многим људима већи осећај позитивног менталног здравља.
Дух заједнице и кохезија показани током ових тешких времена пружали су људима могућност ослобађања од стреса. Чини се да је предузимање мера за смањење ширења коронавируса јавности дало већи осећај контроле.
„Ово образложење наглашава кључну улогу јасних владиних порука“, наводе истраживачи новозеландског истраживања.
„Влада Новог Зеланда је свакодневно достављала ажуриране информације о броју случајева, опоравку и тестирању; висока транспарентност је добила међународно признање“.
Конфузне мере
Америчка влада се по избијању пандемије коронавируса понашала на сасвим другачији начин. Трампова администрација је 3. фебруара 2020. прогласила ванредно стање у области јавног здравља. До 13. марта, ширење новог коронавируса је проглашено за ванредну ситуацију у земљи и уведена је забрана путовања за нерезиденте који лете из Европе.
Два месеца, од краја априла до краја јуна, Радна група Беле куће за коронавирус није одржала конференцију за новинаре.
У том периоду, увођење обавезног тестирања и карантина је препуштено администрацијама појединачних држава, а у многим случајевима наредбе о останку код куће биле су пре сугестија, а не обавеза.
Један од највећих проблема био је недостатак финансијске помоћи за оне који нису могли да раде од куће. Послодавци у Сједињеним Државама, такође, нису били дужни да плате боловање, због чега су многи заражени морали да иду на посао како би добили плату.
Под овим условима, непризнавање да су позитивни на ковид сигурно није било узроковано недостатком бриге за друге или борбе за личне слободе.
На пример, 38 процената испитаника рекло је да не могу да изостану с посла да би остали у карантину. Исто тако, 33 процента испитаника рекло је да је прекршило карантин јер су били збуњени правилима везаним за контакте са другим људима.
Зашто су ови резултати важни
Чињеница да многи испитаници нису сматрали да је ковид тешка болест такође указује на прекид комуникације између стручњака и јавности који свакако треба уклонити у неким сличним ситуацијама у будућности.
Узорак који је обухваћен анкетом није у потпуности репрезентативан за целу територију Сједињених Држава, али је један од највећих на коме је спроведено истраживање на ову тему до сада. Наравно, поставља се и питање колико се може веровати испитаницима у анкети који већ признају да су лагали и у прошлости, али налази упућују да је искреност озбиљан изазов за јавно здравље за шта би требало да се нађе решење како у Америци, тако и у другим земљама.
„Такође се наглашава важност да званичници јавног здравља, креатори политике и медијске личности развијају поверење и ангажују се у мерама јавног здравља како би се смањила појава, а самим тим и утицај, лажног представљања и непридржавања мера“, закључује истраживачки тим.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
