Склониште мјесецима друга кућа у проруским градовима на истоку Украјине

Неки од њих, који живе близу аеродрома, склониште од граната нашли су у подрумима својих кућа. Пуцњава и гранате постали су свакодневица грађанима Доњецка, који су "навикли" на фијукање плотуна и нестанке струје.

Живот у два велика проруска града постао је нешто што је далеко од нормалног живота. Људи који нису хтјели да иду у склоништа остали су у својим становима и од њих направили својеврсне бункере са натрпаним стварима, храном и водом.

Неки од станара почели су копати и правити тунеле према сусједним становима да не би без потребе излазили напоље и суочавали се са опасношћу.

Међутим, често се дешавало да је сусједни стан испуњен тијелима грађана који су настрадали у гранатирању. У зградама и кућама Луганска нема струје, воде, ничега. Тијела су почела да труле и извор су ужасног смрада.

- Добро дошли у пакао - говори Константин, радник који води градску мртвачницу, познатом свјетском фотографу Стенлију Грину.

Константин, који није рекао своје презиме, иначе је саксофониста и дане преживљава једући сланину и чоколаду. Његове руке су замотане завојима да би се заштитио од сталног премјештања тијела. Још увијек воли да свира саксофон, да би заборавио на рат који је разорио улице Луганска.

Тај град, који је прије избијања сукоба имао око 425.000 становника, постао је право поприште сукоба између проруских побуњеника и снага из Кијева.

- Људи су морали сићи у подруме. Луганск је сада град духова - каже Константин.

Само у једном склоништу било је између 400 и 600 људи, који су побјегли од гранатирања.

Цивили мало једу јер се тешко долази до хране и многи стоје у редовима, као што се раније радило током владавине комуниста када су људи данима чекали да би купили старе пилиће. Стварима које се још увијек могу купити прошао је рок. Међутим, људи и то купују.

У једној продавници није било ничега осим чоколаде, док се у оближњем киоску могао наћи само ананас у конзерви. Једна од ствари које свима недостаје је кафа. Чај се и може наћи, али кафа никако. Горући проблем је ипак пијаћа вода.

Људи знају да чекају у редовима за воду, али се боје јер постају лакша мета за гранатирање када се налазе у групи. Када се прича са грађанима Луганска, сви говоре да је за овакву ситуацију крива украјинска војска.

Ништа боља ситуација није ни у болницама, у којима недостаје лијекова, инсулина и свега што је иначе скупо. У једној соби могла се видјети беба од 18 мјесеци како лежи у инкубатору повезана на машину за одржавање у животу.

Међутим, машина не ради редовно јер требају око 120 литара воде дневно да би генератори радили, што управа болнице нема. Поред ње налазила се друга беба, али није било њихових родитеља. Обје су напуштене јер се нису могле лако транспортовати.

За разлику од Луганска, живот у Доњецку је нешто бољи. У граду ради само једна банка и пред њом се увијек налазе редови. Остале банке су затворене.

У Доњецку се услови за живот бољи него у Луганску. Још увијек има хране и воде, а раде мобилна телефонија и интернет. Жене на улицама Доњецка су дотјеране и сређене, док се у Луганску могу видјети људи који једноставно одустају од нормалног живота. Коса им је прљава, одјећа стара и кожа не изгледа добро.

Дјеца

Становништву украјинског истока најважније је да спасе дјецу и када излазе из склоништа, не воде их са собом јер је на улици ризично. Сви се слажу да је најгоре што се болесна дјеца не могу евакуисати са истока земље, а у тамошњим болницама немају наду да преживе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.