Сиромашни заморци фармацеутске индустрије

Ниту Содеј, која је у мају 2009. своју свекрву Чандракалу Баи одвела у болницу "Манараџа Јешвантрао" у Индору рекла је да су обје биле изненађене.

- Припадници смо ниже касте и када одемо у болницу обично добијамо ваучер од пет рупија, али љекар је казао да ћемо добити страни лијек који кошта 125.000 рупија (више од 1.700 евра). То је било заиста скупо лијечење за људе попут нас - рекла је Содеј.

Њих двије су отишле у болницу, која се налази у највећем граду у Мадји Прадешу, сиромашној провинцији у централној Индији, јер је Баијева имала болове у грудима.

Њихов статус далита, најнижег слоја у хиндуистичком кастинском систему, подразумијева да стоје на крају реда и сатима чекају на љекарски преглед. Овог пута је, међутим, било другачије и љекар их је истог трена примио.

- Љекар је узео ваучер од пет рупија које добијају људи попут нас, који спадају у категорију испод линије сиромаштва, и рекао да ће преостали дио бити плаћен из специјалног владиног фонда за сиромашне грађане - објашњава Содеј.

Наглашава како није знала да је њена свекрва била подвргнута тестирању ефикасности новог лијека "тонапофилин", који је спроводила компанија "Биоген Идец". Ниједна од њих није умјела да чита, а Содеј се не сјећа да је дала писмени пристанак за тестирање.

Послије коришћења поменутог лијека, Баи је имала срчаних проблема. Престали су да јој дају "тонапофилин" послије неколико дана и пустили је на кућно лијечење. Мање од тридесет дана касније, доживјела је срчани удар и умрла у 45. години.

Тестирање лијека, који је регистрован у Великој Британији, касније је обустављено због великог броја забиљежених напада, саопштено је из "Биоген Идеца". Ово није усамљени случај, пише Би-Би-Си.

Покојну Тизуџу Баи нису питали да ли жели да учествује у испитивању ефикасности једног другог лијека, истиче њен син Нараијан Сурваија. Баијева је затражила љекарску помоћ због проблема са доњим екстремитетима. И, попут Содејеве, породици је речено да ће једна добротворна организација намирити рачун за његу његове мајке.

Неколико седмица послије узимања тестираног лијека, Сурваија каже да се здравствено стање његове мајке погоршало и да она више није била у стању да се креће.

- Рекао сам то доктору, али је нагласио да не прекидамо лијечење. Да је то привремена парализа и да ће јој од овог лијека бити боље - казао је Сурваија.

Од 53 особе подвргнуте тестирању, које су финансирале британске и њемачке фармацеутске компаније, осам је преминуло. Нема чврстих доказа да је узрок њихове смрти баш овај лијек, али није било ни аутопсија које би омогућиле пуну истрагу.

У протеклих седам година, у болници "Махараџа Јешвантрао" у Индору забиљежена су 73 клиничка тестирања над 3.300 пацијената, од којих су 1.833 била дјеца. Десетине пацијената су преминуле, али њихове породице, међутим, нису добиле одштету.

С времена на вријеме, чуле би се депресивне приче о сиромашним, често необразованим људима који причају како су се ласкаво и привилеговано осјећали када им је изненада понуђена шанса да приме лијек који је обично намијењен богатима. Од породица пацијената се често могло чути да је терапије у болници "Махараџа Јешвантрал" надгледао др Анил Барани.

Против Баранија је подигнута оптужница за узимање мита од фармацеутских компанија у виду илегалних исплата и одмора, али и за подвргавање пацијената тестирањима ефикасности лијекова без њихове дозволе. Барани је напустио поменуту болницу послије више од 30 година стажа.

Барани је само један од великог броја љекара у тој болници који су новчано кажњени због нерегуларности забиљежених приликом тестирања лијекова.

Поменути проблем, међутим, није ограничен само на болницу "Махараџа Јешвантрал". Индијска влада је ублажила законе који се односе на тестирање ефикасности лијекова 2005, због чега су стране фармацеутске компаније почеле да искориштавају образоване љекаре који говоре енглески и велику популацију из које могу да одаберу тест-узорак.

Тестирање у Бопалу

Главни град провинције Мадја Прадеш је Бопал, град чије ће се име увијек везивати за најгору индустријску катастрофу на свијету. Експлозија у фабрици "Јунион карбид" изазвала је цурење гаса које је убило готово 25.000 особа.

Једина добра ствар која је произишла из ове катастрофе је изградња меморијалне болнице Бопал, што је посљедица дијела договора о одштети са "Јунион карбидом" да би се омогућила њега за око пола милиона становника на које је ова несрећа утицала. Оно што мјештани нису знали јесте да су поједини од њих били подвргнути клиничком тестирању лијекова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.