Широм свијета вечерас се обиљежава Ноћ вјештица

ГС
Широм свијета вечерас се обиљежава Ноћ вјештица

Широм свијета вечерас се обиљежава Ноћ вјештица или Хелоуин. За овај празник везују се забаве под маскама, страшне приче и резбарење бундевa.

Ноћ вјештица се традиционално обиљежава 31. октобра, ноћ уочи Свих светих. Светковина је настала тако што су племена резбарењем бундевa истјерали лоше вријеме како би им жетва успјела, а данас се слави, већином као забавни фестивал који укључује маскирање у митолошке ликове попут вјештица, вампира, духова, зомбија, гоблина и украшавање кућа и окућница бундевама, пауковим мрежама, костурима, гледање хорор филмова, све у сврху застрашивања, јер се у давним временима стравом тјерала смрт уочи Дана свих светих.

Док једни тврде да модерна Ноћ вјештица садржи елементе хришћанства и паганских ритуала, други сматрају да је увјерење да је светковина настала темељем христинизованих обреда погрешно.

Стари Келти су 7. новембра славили као почетак нове године, а прослава је била посвећена богу Сунца, али и господару смрти. Вјеровали су да за пуног мјесеца, а најчешће ноћ прије Дана мртвих, мртви напуштају своје гробове, те накратко опет долазе на Земљу и посјећују своје домове, због тога су се живи, престрављени могућношћу сусрета с мртвима, прекривали застрашујућим маскама и стварали велику буку.

Доласком Римљана, ноћ мртвих добија стални датум, а те ноћи према старом римском вјеровању, црни бог лова Саман преузима власт над свијетом, убија срндаћа (бога Сунца), а богињу вегетације одводи у подземље, гдје она до прољећа бди над мирујућим сјеменкама, уснулим животињама и душама мртвих. У тој ноћи су се симболично гасиле све ватре у огњиштима, вјеровало се да мртви последњи пут долазе на овај свијет, па су једни на прагова својих кућа остављали храну, а други су постављали издубљене репе, циклу или кромпир с упаљеном свијећом, како би гријешне душе уплашили, а добре пронашле пут кући. Бундева је тек у 16. вијеку постала популарна за дубљење најприје у Америци, а затим и у остатку свијета.

Папа Григорије III. у осмом је вијеку прогласио 1. новембар Даном свих светих. Ноћ прије Дана свих светих, ноћ келтског благдана Самхаин, постала је позната као All Hollow’s Eve, што је касније скраћено у Хелоуин, тј. Ноћ вјештица.

Иако је празник започео у келтским регијама Ирске, Велике Британије и Француске, брзо се проширио на друге дијелове свијета. Првим америчким колонистима у Новој Енглеској било је забрањено славити га из вјерских разлога, иако је уживао одређену популарност у јужним колонијама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана