Седам великих промјена које очекују свијет после пандемије

Предвиђа се и да ће тренутно глобално стање бити уврштено у историјске догађаје попут Велике депресије или глобалне финансијске кризе из 2008. године.

Међутим, јавни сектор не треба да страхује.

Изолација у домовима и затворене трговине резултирале су повећаним интересом за онлајн и бесконтактну куповину, па се зато предвиђа да би, барем краткорочни побједници ове ситуације, требало да буду они који пружају робу и услуге без потребе да ступе у физички контакт са својим купцима.

Побједници у овој категорији свакако би могли бити пружатељи “клауд компјутинг” услуге попут Зума, Мајкрософта и осталих компанија за виртуелну стварност попут Окулуса и Нетфликса.

Промет на друштвеним медијима ће порасти, али приходи од оглашивача трпиће због слабе тражње и нарушене економије.

У кратком року, могли би да се издигну и пружаоци услуге е-куповине као и доставе хране и основних потрепштина. А кад се економија на крају побољша, позитивни ефекти за ову групу углавном ће потрајати захваљујући до тада већ укорјењеним навикама купаца.

Надаље, људи треба да се припреме и на нов начин рада пошто би неки послодавци могли да наставе да примјењују рад од куће, пошто технологија рада на даљину омогућава квалитетно обављање посла и комуницирање путем онлајн платформи.

С друге стране, то би могло да проузрокује озбиљан ударац тржишту пословних некретнина, будући да би многи сектори могли имати квантитативно мању потребу за физичким радним мјестима.

Начин рада од куће такође би могао довести до егзодуса радника из великих градова и до њиховог пресељења у мање насељена подручја с нижим трошковима живота.

Београдски медији преносе да се очекује и аутоматизовање послова.

Наиме, бројне компаније, да би преживеле економску и финансијску кризу, мораће да отпустите одређени број радника и да аутоматизују оно што се може аутоматизовати.

Велики број компанија могао би да увиди да послове који се обављају на даљину могу да обављају и високо квалификовани радници у земљама с нижим трошковима.

Како се предвиђа, послови ће се прво премјестити из пословних у кућне услове, а с временом ће се пребацити с удаљених домаћих локација на удаљене прекоморске.

Једна од промјена које се очекују јесу и медицинске иновације.

Како се наводи, телемедицина би могла да постане нови нормални стандард.

Љекари у САД већ сада обављају даљинске посјете преко државних линија, могу да шаљу е-пошту и да обављају видео-позиве с пацијентима.

Пружаоци здравственог осигурања сада морају да плаћају услуге телемедицине.

Очекује се да ће се телемедицина побољшати и проширити се - бољим тестирањем и дијагностиком код куће и са свеприсутним усвајањем носивих производа који континуирано прате појаву симптома.

Такође, пандемија је присилила и бројне универзитете да наставу преместе у онлајн формат, а уколико се настави овај стил предавања, како наводи портал, студенти би могли да се на јесен запитају - колико смисла уопште има плаћате академску годину и студентски живот у другом граду.

У том случају, универзитети ће се суочити с притиском како да смање трошкове па би могући излаз могли да пронађу у хибридном моделу наставе који фронталну наставу своди на онлајн задатке темељене на пројектима и студентске радне групе.

То ће знатно смањити трошкове, а истовремено ће најбољим инструкторима омогућити да своје знање усмјере на више ученика.

По завршетку пандемије, предвиђа се и да ће се људи, али и роба све мање кретати, што би могло довести до пропадања међународне трговине.

Како би ојачале своју способност преживљавања током дужих раздобља економске самоизолације, владе многих земаља потрудиће се и ојачати домаће производне капацитете.

Корпорације ће све више фаворизирати отпорност централизованих домаћих ланаца набавке у односу на дјелотворност глобализованих.

Ваздухопловне компаније, угоститељство и туризам доживеће снажан пад тражње током, а и непосредно након кризе.

Након почетног повлачења глобализације, многе земље могле би да спознају стварне технолошке и вирусне претње, због чега би излаз из проблема могле да потраже у међународној сарадњи.

Усвајајући осећај прагматичног интернационализма, земље би развиле међународне норме, системе праћења и извештавања, као и координиране планове за реаговање и кризне ситуације.

Координирани глобални договор, током следеће пандемије, учинио би да наредбе о самоизолацији буду дјелотворне, а истовремено би се скратила економска обустава.

(Б92)
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.