Са докумената скинута ознака тајности: ЦИА покушавала ЛСД-ом да контролише људски ум

Танјуг
Са докумената скинута ознака тајности: ЦИА покушавала ЛСД-ом да контролише људски ум

ВАШИНГТОН- Америчка Централна обавјештајна агенција (ЦИА) била је увјерена током периода хладног рата да су комунисти открили лијек или технику која ће им омогућити контролу над људским умом, због чега је започела тајни програм МК-УЛТРА, како би нашла лијек за контролу ума који би био оружје против непријатеља, а који је водио хемичар Сидни Готлиб.

То је откривено након што је са докумената ЦИА-е скинута ознака тајности са експеримента 60-их година прошлог вијека који је спровођен и у Канади под надзором Евана Камерона.

Циљ тога пројекта био је да контролише људски ум помоћу дрога и метода попут хипнозе, па је од јануара 1957. до септембра 1960. године, ЦИА Камерону дала средства у износу данашњих пола милиона долара.

Неки Готлибови експерименти прикривено су финансирани на америчким универзитетима и истраживачким центрима, док су други спроведени у америчким затворима и притворима у Јапану, Њемачкој и на Филипинима, рекао је новинар National Public Радија (НПР) Стивен Кинзер, који је неколико година истраживао овај пројекат.

Готлиб је иначе рођен у Бронксу у јеврејској породици из Мађарске , дипломирао је хемију на универзитету у Висконсину, гдје му је ментор био Ајра Болдвин, директор тајног америчког програма развоја биолошког оружја, преноси Јутарњи лист.

Међутим, нуклеарно оружје надмашило је биолошко, а ново подручје интереса био је људски ум, па су војни научници који су истраживали психоактивне дроге већ сарађивали с ЦИА истраживачима који су их примјењивали на затвореницима.

Међутим, наводи се, програм је требало додатно подстицати, а ЦИА-и је требао "маштовити хемичар" чија амбиција не би била спутана савјешћу или правним оквирима.

Тако је Болдвин препоручио Готлиба који је у љето 1951. године почео да ради за ЦИА-у, која је у то вријеме била посебно заинтересована за ЛСД, коју је швајцарски хемичар Алберт Хофман најприје синтетизовао 1938. године, а пет година касније и пробао.

Контролисане студије на пацијентима који су имали психичке проблеме показале су да ЛСД дјелује умирујуће, па је почетком 1950-их ЦИА дала налог да Готлиб купи све свјетске залихе те психоактивне дроге, што је он и урадио и почео да је шири по болницама, психијатријским клиникама, затворима и другим институцијама, са циљем да се открије како људи реагују на дрогу и може ли се она користити као средство за контролу ума.

Наравно, све се то одвијало у строгој тајности, а први волонтери у истраживањима били су ЦИА-ини агенти и научници, укључујући и самог Готлиба, који је касније признао да је ЛСД узео више од 200 пута.

Осим ЛСД-а, у експериментима су обилно коришћени мескалин, кокаин и марихуана, а добровољци који су током експеримената узимали ЛСД, у великом броју случајева су то сматрали врло угодним искуством и о томе су причали својим пријатељима, међу којима су били писац Кен Кејси, познат по књизи "Лет изнад кукавичјег гнијезда", текстописац Роберт Хантер и пјесник Ален Гинзберг.

Тако је Готлиб на неки начин поспијешио развој контракултуре 1960-их.

Након почетних експеримената са ЛСД-ом у којима су учествовали добровољци, Готлиб је ширио испитивања на затворенике.

Према ријечима једног од затвореника који је учествовао у експерименту, многи учесници су били изложени психолошком мучењу у распону од електрошока до високих доза ЛСД-а.

Примјера ради, у једном пројекту дјеца старости од шест до 11 година којима је дијагностификована шизофренија добијала су ЛСД сваки дан током шест недеља, а ЦИА је увела надзор и над бројним борделима који су били озвучени да би се проучавало како комбинација секса и дрога утиче на спремност мушкараца да одају тајне.

Кинзер наводи да је Готлиб желио да открије на који начин може да се преузме контрола над људским умом и схватио да је то процес из два дијела.

"Прво, морали сте ''разбити'' постојећи ум. Друго, морали сте пронаћи начин да у ту новонасталу празнину убаците нови ум. Не знамо колико је људи умрло, али многи су животи трајно уништени. На крају је Готлиб закључио да контрола ума није могућа", рекао је Кинзер.

Пројекат МК-УЛТРА угасио се 1973. године кад је тадашњи амерички председник Ричард Никсон смијенио Ричарда Хелмса, директора ЦИА-е и Готлибовог заштитника.

Међутим, прије него што ће кренути суђење односно истрага Конгреса, Хелмс је наредио да се сви документи који говоре о монструозном пројекту МК-УЛТРА униште.

Ипак, дио докумената је сачуван, а истрага коју је покренуо амерички Конгрес заснивала се и на исказима бројних свједока.

Након гашења пројекта, Готлиб је наставио да води ЦИА-ин програм који је стварао отрове и високотехнолошке уређаје за шпијуне, а између 1975. и 1977. године неколико пута је дао исказ пред члановима два одбора америчког Конгреса.

Његов адвокат називао га је "Др Смрт", а сам Готлиб је током свједочења у Конгресу тврдио да се не сјећа огромних дијелова свог времена у ЦИА-и, али многи су људи спознали да су били жртве његових експеримената.

Услиједиле су године парница и на крају се назирала могућност да Готлиб буде осуђен, али до тога није дошло.

Готлиб је преминуо у својој кући у Вирџинији 1999. године у 81. години.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана