Руска породица 40 година живjела у дивљини, нису знали ни за Други свjетски рат

- Бог ће дати, остаћу овдје - рекла је том приликом геолозима који су их повремено посјећивали и који су јој помогли да сахрани старца.  

И заиста је то и учинила. Данас, након 25 година, Агафја се већ ближи седамдесетој години и још живи потпуно сама у тајги, пише у тексту објављеном на сајту чувеног Института Смитсонијан.  

У изолацији у којој су жијвели, Ликовима је промакло да се у међувремену одиграо Други свјетски рат, али на достигнућа савременог свијета, када су им представљена, нису реаговали са претераним чуђењем. Одбијали су да повјерују, додуше, да је човјек ступио на Мјесец, али идеја о сателитима им је била блиска, јер су већ и сами уочили “звијезде које се брзо крећу”. Карп Ликов, отац породице, закључио је да су “људи нешто измислили и шаљу на небо ватре које много личе на звијезде”.  

Чак 40 година нису видјели друге људе

Агафијина породица припадала је фундаменталистичкој православној секти старовјераца, која је у 17. вијеку одбила да прихвати реформу цркве и сваки напредак и отада је непрестано изложена прогонима.  

Због тога су се повлачили у удаљене крајеве. Репресија се под Бољшевицима појачала, тако да више ни у забаченим селима нису били безбједни. Када му је 1936. убијен брат који је с њим радио у пољу, Карп Ликов је окупио породицу и повукао се дубоко у шуму. Са њим су били супруга Акулина, син Савин (9) и ћерка Наталија (2).  

Породица је са собом понијела нешто сјемења и основног покућства. У тајги су изградили примитивну дрвену колибу и ту се родило још двоје дјеце - Дмитриј (1940) и Агафја (1943), који до 1978. нису видјели особу који не припада њиховој породици.

О спољном свијету су знали само из прича родитеља, а главна забава породице сатојала се у томе што су једни другима препричавали своје снове. У вријеме када су успоставили контакт са спољним свјетом, Ликови су већ били остали без мајке Акулине, преминуле 1961, а брзо послије првог контакта са странцима на онај свијет су отишла још три члана подродице - Савин, Наталија и Димитриј.  

Смрт прво двоје се не може приписати контакту са странцима, будући да су преминули од отказивања бубрега, вјероватно изазваног једноличном исхраном, али Димитрија је покосила упала плућа, можда изазвана вирусом покупљеним од дошљака.  

Стално живјели на ивици глади

Приликом првог контакта научници су Ликовим понудили хљеб, џем, кекс, и друге намирнице, али ови су углавном све то плашљиво одбијали, одговарајући да им је “то забрањено”. Једини дар који су прихватили била је со.

На питање да ли су икад јели хљеб, отац је одговорио да он јесте, али да његова дјеца нису. Храна им се састојала углавном од кромпира помјешаног с мљевеном ражи и конопљиним сјеменом, уз сезонски додатак дивљих бобица, трава, коријења и младих изданака дрвећа. У близини колибе протиче бистар поток, тако да је питке воде било у изобиљу, а повремено су у замке хватали и животиње, у чему се нарочито извјештио Димитриј.

Без обзира на све то, стално су живјели на ивици глади, наочито ако су зиме биле јаке, или ако би им рани мраз уништио и тако оскудну љетину.   

Са собом су понијели преслицу и примитивни разбој, тако да су од конопље коју су гајили израђивали одјећу. Остале предмете за домаћинство, јер су им се они првобитно донесени истрошили, израђивали су од дрвета и брезове коре, од које су плели и примитивне опанке.  

Ови материјали, међутим, не подносе контакт са ватром, а нису имали начина да замјене пропале металне предмете, тако да су имали приличних тешкошћа око припремања хране.  

Упркос свему томе, чланови необичне подродице показали су необичну довитљивост у обезбјеђивању основих услова за живот оскудним средствима која су им стајала на располагању. Били су интелигентни, мада су говорили старинским и тешко разумљивим језиком.  

Млади су из прича родитеља знали да постоје градови, високе зграде и друге земље осим Русије, а мајка их је научила да читају и пишу уз помоћ молитвеника и Библије, јединих књига које су посједовали.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.