Робијаши уживају на плажи и узгајају поврће
На острву-затвору Бастој у Норвешкој, неколико километара од обале фјорда Осло, и 73 километра југоисточно од престонице, затвореници, међу којима има и убица и силоватеља, живе у условима које критичари називају “удобним” и “луксузним”. Па ипак, овај затвор има најнижу стопу повратника у Европи.
Један од затвореника, по имену Петер, који служи 14-годишњу казну због шверца дроге, прије него што је пребачен на Бастој, готово осам година био је у затвору високе безбједности.
- Овдје нам указују повјерење и одговорност. Односе се према нама као према одраслим људима. Овдје је као да живите на селу, у комуни. Свако мора да ради. Али имамо и слободно вријеме, тако да можемо да пецамо, или љети да се купамо на плажи. Свјесни смо да смо затвореници, али овдје се осјећамо као људи - каже Петер.
На острву, површине 2,6 квадратних километара током дана ради 70 запослених, од којих су 35 чувари у униформама. Њихов главни посао је да пребројавају затворенике - ујутру, два пута у току дана док су на радним мјестима, на збору у 17 часова и увече у 23 сата. Само четири чувара остаје на острву послије 16 часова.
У затворским бунгаловима борави по шест затвореника. Сваки има своју собу, а остале просторије, кухиња и слично, су им заједничке. Идеја је да се навикну на живот какав их чека када изађу из затвора.
Сами зарађују за храну у затвору
Само се главни оброк служи у сали за ручавање. Осуђеници зарађују по шест евра дневно, а мјесечно добијају око 70 евра за храну, то јест за доручак и вечеру, коју набављају у добро снабдјевеном мини-супермаркету на острву.
Торбјорн, један од чувара, објашњава како затвореници на фарми гаје овце, краве и кокошке, или узгајају воће и поврће.
- Већи дио намирница које користе сами узгајају - каже он.
Такође, затвореници раде у перионици, у шталама, у радњи за поправљање бицикала (многи имају своје бицикле, које су сами купили), у пилани, а радни дан почиње у пола девет ујутру.
Атмосфера која влада на острву подсјећа на неку религијску заједницу, у којој влада духовни мир, уз приметно одсуство жена и дјеце.
Хесле има 23 године, а налази се на одслужењу 11-годишње казне због убиства, од чега му је остало још четири године.
- Било је то убиство из освете. Камо среће да то нисам урадио, али сада морам да платим за свој злочин - прича он и додаје да је због дроге у разним казненим институцијама био, са прекидима, од своје 15. године.
Затвореници били предгрупа Зи-ЗИ Топа
На Бастоју постоје три златна правила: нема насиља, нема алкохола и нема дроге. Хесле ради у штали са коњима. На питање како замишља своју будућност, одговара: “Сада немам потребу за дрогом. Кад изађем, желим да живим нормално и имам породицу. Овдје учим како да се спремим за такав живот”.
Свира гитару и вјежба са другим затвореницима. Прошле године било им је дозвољено да свирају као предгрупа на концерту Зи-Зи Топа.
Свен, други члан групе, осуђен је због убиства на осам година. Ради у пилани и чека да ли ће бити усвојена његова молба да постане “надзорник” у његовом бунгалову.
- Волим одговорност. Прије него што сам дошао овдје, никад нисам водио рачуна о другим људима - закључује он.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
