Риба у Дунаву на мети мафије

Приредио: Борис Ђурић
Риба у Дунаву на мети мафије

Јесетра је риба која више од 200 милиона година плива у водама Дунава, а у посљедње вријеме та врста је угрожена јер су људи почели да је уништавају због новца.

Та риба је цијењена и ловљена првенствено због укусних јајашаца женки, кавијара. Месо је веома укусно, а кавијар се продаје по огромним цијенама, што је и привукло мафију из Румуније и Бугарске.

Упркос забрани лова на јесетре на Дунаву и осталим ријекама, све је више илегалних риболоваца. Румунски ловочувари Мику Аксентијев и Мику Симојонов сатима патролирају румунском делтом Дунава.

Заједно са неколико колега контролишу подручје од око 5.000 квадратних километара, а мета су им ловокрадице на јесетре.

- Криволовци врло добро познају овај крај. Свјесни су да их  ловимо и зато нам је веома тешко да их ухватимо - причају чувари.

Јесетра може да расте седам година, а њен кавијар и месо веома су тражен и скуп деликатес. Криволовци у делти су због тога бескрупулозни у својим походима.

Ловочувар Мику Аксентијев је то осјетио и на сопственој кожи.

- Имам велику рану на глави, а и руке су ми пуне ожиљака. Када сам хтио да их ухапсим, напали су ме кукама. Због повреда сам био 40 дана у болници - рекао је Аксентијев.

Када их ухвате, криволовцима пријети новчана казна, а често и затвор. Нажалост, рибокрадице је тешко ухватити.

Многи рибари из делте Дунава живе на ивици егзистенције и неки од њих лове све што доноси новац. То је заједница у којој се сви држе заједно и мало тога допире напоље. Ипак, има и оних који су проговорили нешто о илегалном риболову.

- У Дунаву постоје дубоке јаме у којима бораве велике јесетре. Рибари користе посебне методе са струјним кабловима које спуштају у јаме и убијају рибе јаком струјом. Полиција се прави да не види, али то изгледа као велики ватромет или огроман лајт-шоу у дискотеци - каже један од илегалних риболоваца који је желио да остане анониман.

Крадљивци такође хватају јесетру на прилично бруталан начин уз помоћ такозваног кармака. То је дугачки канап на којем се налазе десет центиметара дуге бодље на правилним интервалима. Канап се уз помоћ тегова поставља на дно ријеке. Када риба наиђе на канап, заглави се међу бодље и тако умире. Кармаци се праве ручно и коштају око 500 евра.

Тако се делтом Дунава шири права мафија која хвата јесетру, познату као "живи фосил Дунава", и продају је ресторанима и рибарницама.

У локалним ресторанима за килограм кавијара од дивље јесетре добија се 1.000 евра, док се у западним гурманским ресторанима може добити чак 6.000 евра за килограм.

Рибарство је одувијек био важан дио живота људи који живе у бугарском граду Тутракану, а нарочито се током тешких времена ова традиција сматрала стратегијом за преживљавање.

Данас више од 20 одсто њених становника, од укупно 9.000, није запослено. Постоји око 200 регистрованих рибара, али готово сви иду на пецање да би подржали кућни буџет. На њиховом јеловнику се углавном налазе шаран, јесетра и кавијар. У посљедње двије године инвестирано је више од три милиона евра да би се развио туристички сектор ове регије.

- Ове структуралне промјене донијеће резултате тек наредних година - каже Јузкан Осман, званичник Тутракана. Због тога су се многи почели бавити илегалним риболовом у комерцијалне сврхе.

- Наравно да су сви у том бизнису, чак и полицајци, који имају сопствене банде криволоваца. У делти се сви држе заједно и нико не види шта радиш - додаје анонимни криволовац.

Криволовци користе комбинацију јаких и меканих мрежа у које се хватају одрасли, али и млађи примјерци јесетре.

Рибњаци

Забрана лова на јесетре постоји десет година, али нико не зна да ли се њихова популација уопште опоравља. Тако се јесетре немилице истребљују, а шанса за њихов опстанак је слаба. Младе рибе из узгоја се такође пуштају у Дунав. Сумња се да рибњаци сарађују са криволовцима и за њих декларишу рибе као да су из узгоја. Такве рибе се могу нормално продавати на тржишту, а заправо су у питању дивље јесетре.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана