Ратовање нам ипак није у крви
Тврдње да је “рат у људској природи” и да је ратовање представљало важан фактор у заједницама наших далеких предака не стоје, сматра тим научника са једног финског универзитета.
Истраживачки тим Або академије Универзитета у Финској дошао је до закључка да је насиље у примитивним заједницама по правилу било изазивано личним размирицама, а не великим сукобима.
Представљајући студију која је у цјелини објављена у журналу “Science”, тим је навео да њихова открића указују на то да рат није саставни дио људске природе, већ модел понашања који је усвојен тек недавно.
Аутор истраживања Патрик Содерберг каже да је са својим тимом покушао да се бави тврдњом да је рат “свеприсутан” у нашој прошлости, преноси Би-Би-Си.
- Ово истраживање слика другачију слику, у којој су сукобе и агресију примарно изазивали лични, међуљудски мотиви, а не групе које су се бориле међусобно, наводи Содерберг.
Основ истраживања чинила су изолована племена из цијелог свијета, која су током прошлог вијека била темељно проучавана.
- Таква племена живе као заједнице друштва ловаца и сакупљача од прије више хиљада година. Они су одсјечени од модерног живота, не ослањају се на пољопривреду и узгој животиња, то су веома примитивна друштва, објашњава Содерберг.
Он додаје да су такве биле све људске заједнице прије око 12.000 година и да од њих “креће” 90 одсто нашег еволутивног пута.
Истраживачи су документовали све случајеве насилне смрти и од 148 примјера само неколико је било изазвано у “ратовању”.
- Већина смртних случајева је изазвана оним што ми називамо убиством, тек неколико је било због већих завада, а мали број би се могао приписати некаквом рату. Више од половине су извршили појединци, а у 85 одсто случајева су жртве биле припадници исте заједнице, наводи Содерберг.
Иако признају да модерна изолована племена нису савршен узорак, научници тврде да су њихове сличности значајне и да пружају довољан увид у нашу прошлост.
- Наше истраживање ставља знак питања испред идеје да је људска природа сама по себи развијена уз присуство рата и идеје да је ратовање била водећа сила у нашој еволуцији, каже Содерберг.
Фински научник сматра да се “ратовање” као такво развило много касније.
- Након транзиције из заједница ловаца и сакупљаша у групе које се баве пољопривредом, територија је постала много важнија, а друштвена структура и уређење су самим тим постали комплекснији. Како су људи почели да се окупљају у насељима, рат је постајао доминантнији, рекао је он.
Ипак, примитивне заједнице које је Содерберг са тимом истраживао још не познају рат.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
