Рађањем зарадиле двије милијарде долара

Тања Милаковић
Рађањем зарадиле двије милијарде долара

Комерцијално изнајмљивање материца је индустрија у пуној експанзији у Индији, са приходом од двије милијарде долара за годину, а купци су инострани парови без дјеце који желе да по приступачној цијени и легално добију потомство.

Индијска влада годинама промовише здравствени туризам јер операције и постоперативни захвати у тој земљи коштају много мање него на западу и важан су извор прихода земљи са више од милијарду људи, преносе портали.

Међутим, изнајмљивање материца богатим странцима који плаћају Индијкама да за њих роде дијете поставља низ етичких питања.

Конфедерација индијске индустрије процјењује зараду индустрије сурогат-мајки на више од двије милијарде долара.

Да би ућуткала критике, Индија је недавно регулисала ту активност и забранила истополним паровима и самцима да затраже услугу сурогат-мајке, што су ипак удружења за људска права назвала дискриминацијом.

У репортажи из клинике "Surrogacy Centre India" у Њу Делхију "Франс 24" доноси причу 31-годишње Индијке Сеите Тапе која је лани родила дијете за хомосексуални пар зачето донираним јајашцем неке друге жене.

Клиника у Њу Делхију једна је од више десетина таквих специјализованих установа у Индији.

Тапа је трудноћу изнијела у изнајмљеним просторијама клинике заједно с више од стотину других сурогат-мајки.

Одбија да каже колико је зарадила, али из клинике се сазнаје да сурогат-мајка прими око 6.000 долара од укупно 28.000 колико пар издваја за цјелокупни поступак.

Сурогат-мајке полазе и за њих посебно осмишљен психолошки курс, па Сеита Тапа признаје да је послије порода одвратила поглед и није видјела новорођено дијете.

У њеној је свијести снажан мотив: материцу је изнајмила за добробит своје двоје дјеце јер је зарађени новац положила у банку за њихову будућност.

Такође, вјерује да је учинила добро дјело за пар којем је подарила потомка. "Surrogacy Centre India" у Њу Делхију дјелује од 2008, а у 2012. години тамо је рођено 291 дијете.

Та дјеца живе у 15 различитих земаља, међу којима су и Канада, Аустралија, Јапан, Норвешка и Бразил.

О сурогат-мајчинству у индијској јавности је први пут почело да се говори у мају 2004. године. Тада су медији објавили причу о једној 47-годишњој баки која је у савезној држави Гуџарат, умјесто своје кћерке, родила близанце. Оно што многима у Индији до тада још није било познато је да је сурогат-мајчинство дозвољено и легално још од 2002. године. Од тада је ова пракса почела да се шири муњевитом брзином. Многе жене су у томе видјеле шансу да зараде новац и обезбиједе будућност себи и својој породици, првенствено дјеци.

У међувремену се сурогат-мајчинство развило у једну изузетно исплативу привредну грану. Према подацима индијског Удружења индустрије, на овај начин је током 2012. године зарађено око 1,5 милијарди евра.

- Кандидаткиње за изнајмљивање материца морају да имају властиту дјецу - наводи љекар и одбацује критике људи који би сурогатство забранили, а сами се никад нису сусрели с партнерима који сањају да имају властито дијете.

Четрдесетогодишња Бразилка Марсија прошла је неколико безуспјешних покушаја потпомогнуте оплодње, па су она и супруг одлучили да потраже сурогат-мајку у коју ће се уградити њихов IVF заметак.

Не успије ли поступак, Марсија је спремна да покуша "са донираним јајашцем".

Индијка Мамта Сарма, 29-годишња мајка четворо дјеце из најсиромашније индијске државе Утар Прадеш, двапут је била сурогат-мајка и објашњава:

- Све се промијенило у мом животу откако сам добила новац који сам уложила у нову кућу - каже ова Индијка.

Захтјеви

Директор клинике у Њу Делхију Вишал Дут Гоур каже да мјесечно примају између 400 и 500 захтјева из иностранства. Откако су отворили клинику, овај љекар је помогао 500 сурогат-мајки да на свијет донесу дијете, односно дјецу.

- Већина заинтересованих нам се обраћа директно путем интернета, али има и оних који нас контактирају преко туристичких агенција специјализованих за тзв. медицински туризам - каже Дут Гоур.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана