Путовање у историју превара и обрачуна

Национални музеј организованог криминала, познатији под краћим именом Mob Museum, опет је отворен за јавност послије пет година реновирања и 42 милиона уложених долара, из јавних фондова. Такође, и великодушних приватних донација у музејским експонатима - неке су поклонили они који, разумљиво, и даље више воле статус анонимних донатора.

На изложбеном простору величине 1.500 квадратних метара, који укључује зид од цигле који је примио метке испаљене на седморицу гангстера у масакру у Чикагу на Валентиново 1929. године, музеј настоји да изнесе обје стране приче о организованом криминалу у Америци и како је он утицао на стварање Лас Вегаса.

Импозантна зграда у средишту Лас Вегаса, у којој је музеј смјештен, дио је те приче. У њој је некад био савезни суд, који је, од 1950. до 1951. године, био једна од 14 локација на којима је Кефаувер одбор спроводио саслушања у оквиру сенатске истраге о гангстерским активностима и утицају мафије на економски, политички и културни живот Сједињених Држава.

Посјетиоца музеја на улазу дочекује огромна црно-бијела фотографија ножног прста с којег виси бијела цедуља. На њој пише: "Убиство. Бенџамин Сигел. 810 Линден. Беверли Хилс."

Наравно, ради се у Багзију Сигелу, гангстеру која су многи упознали захваљујући Ворену Битију, који га је 1991. играо у филму "Багзи". Ријеч је о филму о улози мафије у стварању Лас Вегас Стрипа, најславније улице у том граду.

Посјета Музеју мафије је путовање у прошлост, између тридесетих и осамдесетих година прошлог вијека, када је организовани криминал био обиљежен породичним и етничким везама и када су се полиција и правосудни систем развијали као институције фокусиране на сузбијање њихових утицаја.

Нижу се експонати из периода прохибиције и из времена Кенедијеве администрације - боце вискија и снимци FBI. И страница из салда-конта Мејера Ланскија и одијело ТВ-гангстера Тонџја Сопрана.

Један дио музеја посвећен је "Мрежи превара" које је мафија прела за вријеме својих најславнијих дана и тако утицала на националне изборе у Америци и на Фидела Кастра, на Куби. Судница у којој су се одржавала Кефаувер саслушања у потпуности је рестаурирана, а посјетиоце у педесете године враћа и посебан филм.

Музејска постава дјело је кустоса Дениса Берија и његове супруге Кетлин. Обоје имају за собом дугу каријеру која укључује и рад на организовању Међународног шпијунског музеја, у Вашингтону.

Прикупљање музејског материјала није уопште било једноставно, каже Бери:

- Прикупљање предмета из историје организованог криминала било је тешко, јер организовани криминал не води баш уредну евиденцију о својим активностима. Не записују сваки детаљ, а кад некога убију, револвер бацају у ријеку или у Медоулендс, у Њу Џерсију. Зато је проналажење предмета било тешко и тек посљедњих пет-шест година почели су да излазе на површину.

Годишњица масакра

Поновно отварање музеја поклопило се са 83. годишњицом масакра у Чикагу, 14. фебруара. Један је то од најзначајнијих датума у историји мафије: Ал Капоне и његови људи убили су седморицу из противничке гангстерске организације, ирске мафије под водством Багса Морана.

приредио: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.