Пустиња Сахара била мочвара препуна најстрашнијих диносауруса

Ту гдје је сада пустиња, био је велики систем ријека које су протицале и кроз данашњи Алжир, језера и мочвара. Чудно је што су током деценија истраживања тог мјеста палеонтолози нашли врло мало фосила диносауруса - биљоједа, који су тада лутали већим дијелом свијета. Умјесто тога, тамо су идентификовали многе фосиле диносауруса - месождера, летећих гмизаваца званих “птеросауруси” и џиновских предака данашњих крокодила.

“Било је то сигурно најопасније мјесто у историји планете Земље, јер је ту био дом толико много различитих врста грабљиваца свих облика и величина”, рекао је Низар Ибрахим, палеонтолог са америчког Универзитета Детроит Мерси.

“Та поворка дивова није била ни налик било којем садашњем екосистему, а била је и прилично јединствена у поређењу с другим екосистемима из доба диносауруса”, рекао је он.

Ибрахим и његове колеге су брижљиво размотриле остатке животиња и геологију тог екосистема, чији су остаци сачувани у формацијама стена у источном Мароку, названим “Кем Кем”. Њихов извјештај, објављен 21. априла у часопису “ЗооКеис”, заснован је на налазима двије деценије истраживања у том подручју и на анализи збирки музеја широм свијета.

То је прва детаљна синтеза свих претходних радова о том мјесту и први покушај реконструкције животне средине у тој зони сјеверне Африке прије 100 милиона година, рекао је Андреа Кау, истраживач који је ради прикупљања података и компарације сарађивао с музејима и универзитетима. Нађени фосили су веома разнолики: “од ситних водоземаца и њежних биљака, све до масивних диносауруса”, рекао је Ибрахим.

Неколико тих фосила су остаци диносауруса - биљоједа, попут “сауропода”, с дугачким вратовима. Но, чини се да их је тамо било знатно мање него њихових рођака месождера, што су палеонтолози примјетили на сјеверу Африке још 1930-их.

Међу тим застрашујућим звијерима била су бар четири велика диносауруса - грабљивца. Један је из групе “абелисаурида” који је, због кратке њушке и релативно ситних зуба, изгледа био стрвинар. Палеонтолози су открили и фосиле “спиносауруса”, уске њушке и зуба специјализованих за пробијање крљушти и убијање риба. Тај, како изгледа брзоноги грабљивац, био је дугачак осам метара, масиван ловац с посебним, тестерастим зубима, какве имају ајкуле, али величине ножева.

“Птеросауруси” с четири до шест метара распона крила летјели су им изнад глава, а џиновске ајкуле и створења у облику крокодила дужине читавог аутобуса, вребала у води.

“На том мјесту човјек нигдје не би био сигуран, могао би да погине на безброј начина”, рекао је Ибрахим.

Проблем за научнике је био да схвате чиме се хранило толико “невјероватно обиље” грабљиваца на том ипак ограниченом простору. Истраживачи су примјетили да се лобање месождера из “Кем Кема” прилично разликују. То указује да су били специјализовани за разне врсте плијена, што би спречило истребљујућу конкуренцију међу њима у борби за храну.

Изгледа и да су у многим случајевима јели морске животиње и да су најбогатији извор хране у то вријеме биле рибе, неке величине теренских возила.

За разлику од тог мјеста, гдје су у то вријеме месождери били у великој већини, стање у природи је данас сасвим обрнуто: грабљиваца-вукова и лавова, неупоредиво је мање него биљоједа - јелена, дивљих коза, антилопа. Екосистеми као “Кем Кем”, у којима доминира толико гломазних грабљиваца, били би ријетки чак и током периода Средње Креде, када је сјеверна Африка била прекривена огромним сплетом ријека, језера и мочвара.

Тако подводан, тамошњи терен у то вријеме није могао да довољно вегетације издржи довољно дуго да би опстао велики број диносауруса - биљоједа, рекао је Ибрахим.

Ипак, пошто су остаци фосила фрагментарни, те их није лако идентификовати, могуће је да је однос броја месождера и биљоједа на том мјесту био другачији, а разноликост врста већа. Све у свему, за Ибрахима, “Кем Кем” је показатељ да су древни екосистеми могли бити веома различити од оних какви су данас.

То не изненађује, рекао је он, имајући у виду да је више од 99 одсто свих организама који су икада постојали на Земљи, изумрло давно прије геолошки кратког периода постојања људи.

“Сахара одузима дах свакоме ко је данас види, али када се на том сувом и негостољубивом мјесту нађу џиновске крљушти риба и огромни зуби крокодила, то заиста даје осјећај оног што ми зовемо дубоким временом”, рекао је Ибрахим.

“Тада стварно схватате шта све наша планета има и колико много се може промјенити током времена”, а због промјене климе то се дешва и сада - закључио је он говорећи за “Попјулар сајенс”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.