Први ванземаљски метеорит погодио Земљу прије 8 година - докази у Тихом океану?

ГС
Foto: Aрхива

Америчка свемирска команда потврдила је налазе научника са Харварда да је свемирска стијена из другог звијезданог система ударила у Земљу 2014. године.

Објава помера датум првог потврђеног откриц́а екстрасоларног посјетиоца за три године, отвара могућност да се сакупе фрагменти ванземаљског метеорита из Тихог океана гдје је експлодирао у ватреној кугли, и сугерише да екстрасоларне свемирске стијене могу бити уобичајени посјетиоци нашег Сунчевог система.

Свемирска команда је, 6. априла, издала меморандум којим се потврђује рад харвардских астронома Амира Сираја и Абрахама Лоеба, уз напомену да брзина и путања метеора сугеришу да је свемирска стена екстрасоларног порекла.

Др Сирај и Лоеб су 2019. године написали рад у којем су образлагали екстрасоларно порекло метеора и поставили га на сервер за научни препринт АрXив. Међутим, пар није успио да објави рад у часопису који се рецензира због његовог ослањања на податке неких сензора које користи Министарство одбране САД.


Након открића Оумуамуе, великог, издуженог астероида - који је 2017. године прошао кроз наш Сунчев систем - за који је на крају утврђено да је међузвијезданог порекла, Лоеб и Сирај су почели да траже историјске податке из Насиног Центра за проучавање објеката близу Земље (ЦНЕОС) у потрази за доказима о малим метеорима који су такође могли да дођу изван Сунчевог система и да изгоре у Земљиној атмосфери.


Један од ових метеора је произвео ватрену куглу откривену у близини Папуе Нове Гвинеје 8. јануара 2014. године, а подаци ЦНЕОС-а су указивали да потиче од малог метеора који је путовао необично брзо у односу на Сунце, што указује да потиче изван Сунчевог система.

Када су израчунали бројке, др Лоеб и Сирај су закључили "са 99,999 одсто сигурности да је метеор био међузвездани", али маргина грешке није била довољно добра да њихов рад прође кроз процес рецензије. За то би, како је известио Вице, били потребни подаци из ЦНЕОС сензора које америчка војска такође користи за прац́ење ватрених лопти створених нуклеарним оружјем.
Меморандум Свемирске команде од 1. марта, који је потписао Джоел Мозер, главни научник америчке команде за свемирске операције, може помоц́и да се документ објави.

Осим тога, допис потврђује да Оумуамуа није био први међузвездани посетилац Сунчевог система, а сугерише да није био ни метеор из 2014. нити ће бити последњи: У раду, др Сирај и Лоеб су израчунали да екстрасоларни метеор удара у Земљу отприлике једном у деценији, а којих је до сада биловише од 450 милиона.

Чак је могуц́е, како су писали, да би такви међузвездани емисари могли да носе доказе о ванземаљском животу: "Потенцијално, међузвездани метеори би могли да испоруче живот из другог планетарног система и посредују у панспермији".
Панспермија је теорија да је живот на Земљи настао од микроорганизама или хемијских прекурсора живота присутних у свемиру и способних да покрену живот када дођу до одговарајуц́ег окружења.

Др Лоеб је такође тврдио да је Оумуамуа могао бити облик ванземаљске технологије, а не екстрасоларни астероид, али ово мишљење је мањина у астрономској заједници.

Знакови живота или не, др Сирај је рекао за Вице да би желео да организује експедицију да види да ли се неки фрагменти метеорита из 2014. могу извуц́и из океана

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана