Пронађен најстарији доказ о томе како су и када људи почели са кувањем хране

На археолошком локалитету званом Гешер Бенот Иаков, остаци рибе налик шарану показују знаке пажљивог загревања прије чак 780.000 година.

Ово откриће није најстарији доказ о контролисаној употреби ватре од стране раних људи, али је најстарији доказ у Евроазији.

У Африци, локалитети које је настањивао хомо еректус, и која датирају најмање 1,5 милиона година садрже угаљ и спаљене кости. Ипак, ово су само посредни знаци паљења, а не јасни знаци кувања. До доказа је много теже доћи.

У ствари, знаци кувања се не појављују у археолошким записима дуго након доласка неандерталаца и хомо сапијенса. До недавно, најстарији доказ кувања били су загријани остаци скробних биљака пронађени у једној подземној пећи у Африци.

То мјесто датира само 170.000 година у прошлост, што је 600.000 година након што су рани људи у Израелу кували рибу у долини близу Мртвог мора.

„Не знамо тачно како је риба кувана, али с обзиром на недостатак доказа о изложености високим температурама, јасно је да није кувана директно у ватри, нити је бачена у ватру а није коришћена ни за грејање", каже археолог Јенс Најорка из Природњачког музеја у Лондону.

Недавна анализа тима сугерише да су зуби древних слатководних риба пронађени на том мјесту пронађени на оближњем мјесту гдје је некада било језеро, и утврђено је да су били изложени одговарајућим температурама за кување.

Налази помјерају контролу ватре наших предака у средину плеистоцена, у вријеме када су популације хомо еректуса уступиле мјесто хомининима већег мозга, као што је хомо хајделбергенсис, преноси РТС.

„Стицање вјештине потребне за кување хране представља значајан напредак у еволуцији, јер је обезбиједило додатна средства за оптимално коришћење расположивих ресурса хране", објашњава археолог Нама Горен-Инбар са Хебрејског универзитета у Јерусалиму.

„Чак је могуће да кување није било ограничено на рибу, већ је укључивало и разне врсте животиња и биљака", додаје.

Гешер Бенот Иакоб је мјесто богато остацима древних хоминина. Археолози су овдје пронашли доказе о алатима од кремена, базалта и кречњака, као и воће, орашасте плодове, сјеменке и остатке многих врста копнених сисара - средњих и великих.

Риба богата омега масним киселинама помогла у развоју људског мозга

Ко је живио у овој долини јасно је добро познавао земљу. Али истраживачи сматрају да је њихово разумијевање слатководних станишта омогућило овој популацији да заиста напредује.

Можда је чак и помогло људима да напусте афрички континент и оду даље. Прескачући из слатководног станишта у слатководно станиште, хоминини су могли да обезбиједе добру залиху свјеже воде и намирница богате хранљивим материјама.

Научници већ годинама тврде да је једење рибе богате омега масним киселинама, цинком и другим кључним хранљивим материјама оно што је омогућило људском мозгу да развије тако велику сложеност.

Сирова риба је вјероватно сасвим добро одговарала најранијим хомининима, али како је кувана риба ушла у исхрану наших предака, то је олакшало варење и спасило људе од конзумирања опасних патогена. Такође је мозгу хоминина дало већи подстицај за развој.

Риба спремљена у данашњем у Израелу можда је тек била почетак кулинарског умијећа нашег човјечанства.

„Ова студија пружа доказе о кувању рибе од стране раних хоминидa наглашавајући улогу мочварних станишта у понуди стабилног, током цијеле године извора хране који је играо важну улогу у опстанку и ширењу хоминина широм Старог свијета", закључују аутори.

Студија је објављена у часопису Nature Ecology and Evolution.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.