Процурила листа америчких мета у случају нуклеарног рата

Недавно је скинута ознака тајности с неколицине докумената америчке војске. Међу њима се налазио и извјештај из 1956. године, тачније из Хладног рата, прозван "Стратешко ваздухопловно заповедништво: Истрага о захтјевима нуклеарног наоружања за 1959. годину", а у њему и списак мета које би биле приоритети за напад у случају нуклеарног рата са Совјетима или њиховим савезницима.

Као што је истакао аналитичар Вилијам Бур, списак аеродрома и индустријских циљева укључивао је и градска средишта, указујући да је циљ био "уништење људи, а не посебних индустријских активности".

С обзиром на данашње спознаје о дугорочним посљедицама нуклеарне експлозије, прилично је јасно да би тај план резултирао смрћу и разарањима какве свијет никад није видио.

Додуше, могуће је да су особе које су стајале иза планираних напада те 1956. године биле свијесне да би се ситуација могла прилично промјенити до 1959. године, као и да би ови планови дотад могли бити застарели.

Као што је Бур објаснио, примарни циљеви на списку су били они повезани са совјетском ваздухопловним снагама, јер у то вријеме још није почела владавина интерконтиненталних балистичких пројектила (ICBM-а). Другим речима, САД би морале користити своје бомбардере како би циљали руске аеродроме, јер је у то вријеме једини начин превоза нуклеарног оружја до циља био помоћу авиона.

Али још у вријеме писања овог извештаја било је општепознато да се ова технолошка ограничења помало мијењају, те је прича с насловнице часописа "Тајм" из јануара 1956. године била о предстојећем ступању пројектила на сцену Хладног рата.

Навођене ракете далеког домета, с нуклеарним способностима, нису биле нова замисао, јер је Њемачка сличне, примитивне верзије користила још у Другом свијетском рату. А предности спајања ракета с нуклеарном енергијом, постале су очигледне још 1945. године.

Али требало је да прође више деценија прије него што су компјутери и ракетна технологија довољно напредовали да такве ракете почну дјеловати као реална шанса.

Још једна нужна ставка је била смањивање нуклеарног наоружања, јер су лакше нуклеарне бомбе могле преносити лакше ракете које би брже путовале с лакшим моторима. Кад се дошло до тог открића, слиједећи је на реду био убрзани развој ICBM-а, који је пружао велику предност у Хладном рату

До 1959. године заиста су израђене атлас ракете које су биле спремне за употребу, те је завршено доба нуклеарних бомбардера, а почело је раздобље интерконтиненталних балистичких пројектила, пише Time.

Што се тиче планираних мета, логично да се највећи број налазио у Совјетском савезу. Међутим, било је неколико потенцијалних циљева и ван највеће земље на свету. Прије свега, Американци су планирали да нападну совјетске ваздухопловне базе у Источној Немачкој, тачније у Источном Берлину. Такође, једна од потенцијалних мета су били војни циљеви у Пекингу.

Комплетну листу америчких мета можете пронаћи на овом линку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.