Природан феномен који интригира: Зашто Мјесец некада видимо и током дана на небу?

Истина је да Мјесец не сија. Остављајући романтичне приче и теорије по страни, ова планета не емитује сопствену свјетлост. Па одакле долази свјетлост коју зрачи? За овај ефекат је најзаслужнија флексија сунчеве свјетлости - током ноћи, док се Сунце налази иза наше планете, оно рефлектује одређену количину светлости и ми имамо перцепцију да он сам сија.

Али зашто је онда могуће видјети га током дана? Научник из Насе, Тим Калман користи следећу аналогију како би објаснио феномен: "Замислите да је Сунце попут велике електричне сијалице, а Мјесец велико огледало. Иако у одређеним приликама не видимо извор, могуће је посматрати свјетлост која се рефлектује у огледалу".

То јест, ноћу не можемо да видимо Сунце, јер се оно налази иза планете Земље, али можемо видјети његов одраз - тј. свјетлост - у Мјесецу, огледалу. Када је дневни Мјесецу у питању, дешава се ситуација у којој су видљиви извор, Сунце и његов одраз, Мјесец. Чак и тако, овај феномен је приметан само када постоје одређени услови који омогућавају да обоје коегзистирају на небу.

Када је могуће видјети овај феномен?

Постоје само две прилике када је могуће видјети дневни месец на небу током дана. Обје су повезана са изласком или заласком Сунца - тренуци када се усљед ротације Земље, Мјесец налази у мање видљивој равни.

Могуће га је видјети у данима прије пуног мјесеца, уколико усмјерите поглед на исток неколико сати прије заласка сунца.Такође, данима након пуног мјесеца, могуће га је видјети ујутру, смјештеног у западном дијелу неба, пише National Geographic

Као последица феномена "извор и огледало", могуће је посматрати Мјесец у различитим фазама током читавог циклуса од приближно 28 дана. У зависности од перспективе којом Сунце освјетљава Мјесец, сваке ноћи, свака област његове површине ће рефлектовати више или мање свјетлости, што ће довести до такозваних "мјесечевих фаза".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.