Прије 53 године човјек слетио на Мјесец: "Мјесечева прашина има мирис"
Педесет три године. Толико је прошло откад је људска нога ходала по површини Мјесеца. "Аполло 11" је била свемирска мисија која је 20. јула 1969. довела прве људе на Мјесец. Свемирски лет, који су спровеле Сједињене Државе, сматра се великим постигнућем у историји истраживања и представља побједу САД у хладноратовској свемирској трци са Совјетским Савезом.
Лансирана је с Флориде 16. јула као трећа лунарна мисија НАСА програма "Аполло" (и прва мисија Г врсте), с посадом у саставу: командант Нил Алден Армстронг, пилот командног модула Мајкл Колинс и пилот лунарног модула Едвин Олдрин. Тачно 20. јула Армстронг и Алдрин слетјели су у Море тишине и постали први људи на површини Мјесеца. Њихов лунарни модул "Еагле" (орао) провео је 21 сат и 31 минуту на површини Мјесеца док је "Колинс" орбитирао око Мјесеца у командном модулу "Цолумбиа". Три астронаута вратила су се на Земљу с 21,55 кг Мјесечевог камења, слетјевши 24. јула у Тихи океан.
Ова мисија оставила је траг у науци као ниједна НАСА мисија прије, а ни послије. У времену црно-бијелих телевизора, времену у којем је данашња технологија била потпуна фикција, људи су освојили Мјесец.
Ипак, 53 године касније и даље постоји велики број људи који не вјерује да се то догодило те многи сматрају да је све једна велика теорија завјере.
Међутим, они који су га посјетили кажу да Мјесец чак има и свој мирис.
Наиме, 12 астронаута који су у оквиру шест "Аполло" мисија, од 1969. до 1972. године, слетјели и полетјели са Земљиног сателита пријавило је да су осјетили како Мјесечева прашина интензивно мирише. Већина астронаута је рекла да је мирис непријатан и да их подсјећа на барут. А неки, с друге стране, кажу и да Мјесечев прах заправо има мирис влажног пепела у камину.
Будући да Мјесец нема атмосферу и да су астронаути ходали, скакали и истраживали његову површину у заштитним одијелима, мирис прашине су могли да осјете тек по повратку у лунарни модул. Прах на површини Мјесеца је фин и мекан (попут снијега, по свједочењима астронаута) и ма колико чистили одијела, он се увлачио у поре и с астронаутима стизао у модул. Ту су, при скидању одијела, могли да осјете његов мирис, пише портал "Наука кроз приче".
"Аполло" астронаути су махом били војни пилоти па је разумљиво поређење са мирисом барута који добро познају, али је то чудно јер је хемија Мјесечевог тла битно другачија од састава барута. Уобичајено се сматра да је мирис дошао од тога што милијардама година таложен Мјесечев прах, који је изван модула сув као пијесак у пустињи, у модулу бива овлажен (мирис се јавља и кад се покваси пустињски пијесак).
Ово сазнање је само једна од многобројних тековина историјског подухвата слања америчких астронаута Нила Армстронга и Едвина Олдрина на Мјесец.
Прије пола вијека прва људска бића су слетјела на површину Мјесеца. Тада је настала и славна НАСА фотографија која приказује пилота Едвина Олдрина, кога је фотографисао Нил Армстронг.
"На Земљи не постоји тако усамљено мјесто као оно које сам посматрао у тим првим тренуцима на Мјесечевој површини", забиљежиће касније Олдрин у књизи коју је заједно са Кеном Абрахамом објавио под називом "Магнифицент Десолатион", као путопис са самог путовања, али и с пута опоравка из кризе и епизода с алкохолизмом у које је упао након мисије.
"Увидио сам да се оно у шта гледам, ка хоризонту и у сваком правцу, није промијенило стотинама, хиљадама година. Видио сам закривљени хоризонт без атмосфере, црно небо. Хладно. Хладније него што ико може да доживи на Земљи. Без знакова живота", пише Олдрин.
Након повратка, када су се 24. јула 1969. заједно са Мајклом Колинсом у командном модулу спустили у Пацифик, сва три астронаута су, по извјештајима НАСА, третирана раствором јода како би се убиле "клице са Мјесеца".
Астронаути су потом транспортовани хеликоптерима и бродом до Хаваја, гдје су били смјештени у карантин. Занимљив је лучки пријемни лист гдје се у табели као мјесто одредишта путника наводи Хонолулу, а мјесто поласка: Мјесец.
У закључцима НАСА извјештаја о мисији "Аполло", у тачки седам од девет ставки, наводи се "Ниједан микроорганизам ванземаљског поријекла није пронађен ни на посади, нити у командном модулу". Очекивано, извјештај закључује да је мисија била успјешна, као и да је тиме остварен национални циљ да до краја деценије људи слете на Мјесец и безбједно се врате. У оквиру истог програма још пет мисија ће се окончати успјешно, а свемирска трка између СССР и САД прерашће у тешко поновљив, али свакако један од највећих подухвата у историји људске врсте.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
