Пригушена свјетла велеграда добра и за здравље и за околину

Због виших цијена енергије, многи немачки градови последњих недеља престали су да освијетљавају знаменитости, споменике и истакнуте зграде попут градских већница, музеја, библиотека. У Берлину ће се искључити рефлектори на укупно 200 објеката, па су знаменитости попут Стуба победе или Берлинске катедрале ноћу у мраку.

Од 1. септембра, Уредбом савезне владе о уштеди енергије, званично је забрањено спољно осветљавање јавних зграда, а светлеће рекламе смеју да буду укључене само неколико сати дневно.

Град Вајмар ујутро пали уличну расвету 30 минута касније, а увече је гаси 30 минута раније. То и даље неће резултирати мрачним улицама, али су зато позитивне „нуспојаве“ тамнијих градова вишеструке.

Искључивање свијетла у градовима или на сопственим улазним вратима и осветљавање само тамо где је заиста потребно, не само да штеди струју и новац, већ има и директан ефекат на климу и биолошку разноликост.

Мање свијетла – мање свијетлосног загађења

Невладина организација  процјењује да је сваке ноћи око трећина свих спољних светала у САД укључено без потребе. Чак је и прије енергетске кризе и раста цена, гашење те расвете могло да уштеди три милијарде долара годишње.

За Њемачку још нема таквих података, али с обзиром на то да су фосилна горива и даље главни извор енергије широм свијета, једноставно искључивање непотребних светала помаже у смањењу загађења ваздуха и штетних емисија.

У Индији, на пример, екстремно осветљење емитује 12 милиона тона угљен-диоксида годишње, каже за Дојче веле Паван Кумар са Централног пољопривредног универзитета Рани Лакшми Бај у Индији. То је отприлике половина емисије коју произведу авионски и поморски саобраћај у тој земљи годишње. Боље управљање светлом могло би значајно да смањи штетне емисије.

Данас више од 80 одсто људи живи под светлосно загађеним небом, у Европи и САД чак 99 процената. Тамо прави мрак практично више не постоји. У Сингапуру је чак толико светла да очи људи више уопште нису у стању да се потпуно прилагоде мраку.

Одавно постоје начини да се смањи светлосно загађење, а да се упркос томе не сједи у мраку. Тамо гдје свијетло није потребно, оно се може искључити. То се односи на станове, али и на улице, паркове и јавне површине.

Притом би од велике користи могли да буду бити детектори покрета. Абажури за лампе усмеравају светлост на места на којима је она заиста потребна и тако спречавају ометајуће распршено светло.

Зашто нам је мрак потребан

Довољно мрака ноћу добро је и за здравље. Студије показују да су очне болести, несаница, гојазност, а вероватно чак и депресија, повезане с вештачким осветљењем. То укључује и излагање екранима и белом ЛЕД-светлу у затвореном простору пре спавања, што може да поремети ритам спавања.

Један хормон је посебно важан: мелатонин. „Ако не производимо тај хормон јер смо изложени јаком светлу код куће или као радници у сменама, онда се наш систем биолошког сата суочава с проблемом“, каже др Кристофер Киба, геоинформатичар из Геолошког научног института у Потсдаму.

Друга студија показује да деца и тинејџери који живе у подручјима с много вештачког светла мање спавају и постоји већа вероватноћа да ће да пате од емоционалних проблема.

Вештачко светло ноћу је „једна од најдраматичнијих интервенција које смо до сада направили у биосфери“, каже за Дојче веле Киба. „Током еволуције постојао је стални сигнал из околине који је говорио: ово је дан, ово је ноћ, ово је месечева фаза. У подручјима с великим светлосним загађењем, тај сигнал се променио.“

Пригушивање уличне расвете или њено делимично гашење, могао би да буде први корак ка сузбијању те појаве у будућности, чак и када се нови прописи више не буду примењивали. Према једној студији из 2015. у Енглеској и Велсу, интензитет расвете нема утицаја на стопу несрећа или криминала у одређеним подручјима.

И животиње и биљке воле мрак

И животињама је потребна тамна ноћ. Птице, које лако могу да изгубе оријентацију над светлим градским небом, имале би над тамнијим градовима боље шансе да задрже своју путању.

То посебно важи за инсекте. Угашене лампе могле би лети да спасу читаве популације инсеката. Као што је познато, светлост снажно привлачи све ноћне инсекте, од комараца, до мува и мољаца. Процењује се да само у Немачкој због тога сваког лета страда и до 100 милијарди инсеката.

Јарка улична светиљка замењује Месец, који животиње иначе користе за оријентацију и резултат је да инсекти не могу, а да не лете без престанка око извора светла. Сутрадан су толико исцрпљени да више не могу да се размножавају, па умиру или су лак плен.

То има последице и за опрашивање биљака. Студија објављена 2017. показала је да се биљке које расту у близини уличне расвјете знатно рјеђе опрашују ноћу и дају мање плодова од оних неосветљених. Дрвеће такође осјећа утицај светла ноћу. Раније ће да никне ако је у близини уличне расвете.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.