Прича коју живот пише: Отац јој убијен, мајка умрла од глади, она била ђавоље дијете- балет јој спасао живот
Михаела де Принс из Сијера Леонеа (17), сироче чијег су оца убили наоружани побуњеници, док јој је мајка умрла од глади, а њу саму су због кожног обољења у сиротишту звали "ђавољим дјететом", недавно је имала свој самостални балетски деби у позоришту "Јобург" у Јужној Африци. Пут који је у међувремену прешла дјелује као филмска прича.
Вратимо се у доба док је у Сијера Леонеу буктао грађански рат. Дјевојчица, која се тада звала Мабинти Бангура, угледала је једног дана испред капије сиротишта у којем је живјела нешто што јој је дјеловало као визија из другог свијета. Часопис у којем је била фотографија балерине.
- Изгледала је толико лијепо и срећно, да сам исцјепала ту слику и сакрила је у доњи веш. Свако вече сам је гледала и сањала да изгледам као она - прича Мабинти, сада Михаел,а у интервјуу лондонском "Гардијану".
Дјевојчицу чијег су оца побуњеници убили када јој је било само три године, док су јој мајка и браћа помрли од глади, а њу ујаци одвели у сиротиште јер нису могли да је хране, чекало је, међутим, још тешких дана. Због кожне болести витилиго васпитачи у обданишту су је звали "ђавољим дјететом", а у реду за храну и одјећу увијек је била посљедња. Али, драгоцјена, сачувана слика балерина уливала јој је снагу.
- Стално сам била гладна. Уопште не знам како сам преживјела - каже Михаела.
Нови живот у Америци: Сви су ми изгледали као ванземаљци
Једину васпитачицу која ју је вољела и која се трудила да Михаела не умре од глади и да понешто научи, побуњеници су убили у поодмаклој трудноћи. Ипак, Михаела је у сиротишту стекла и другарицу за цио живот, Миу, која јој је касније постала и усвојена сестра.
Када је сиротиште бомбардовано, дјевојчице су премјештене у више километара удаљени избјеглички логор. Ту је 1999. године брачни пар из Њу Џерсија, Чарлс и Елен де Принс, дошао су у логор са жељом да усвоје дијете. Одабрали су Миу. Али, када им је речено да Михаела вјероватно никада неће нећи дом, одлучили су да усвоје и њу, а потом и трећу дјевојчицу, Маријел.
Усвајање јој је донијело ново име и нов живот, али долазак у САД је био необичан.
- Претурала сам мајци по торби, јер сам мислила да тамо сви носе балетске патике и да их увијек имају код себе. Кад ме је питала шта радим, показала сам јој моју слику - прича Михаела.
Мајци је рекла да хоће да буде то, или ништа, на шта јој је она одговорила:
- Добро, али мораћеш много да вјежбаш!
Жеља јој је да у Сијера Леонеу отвори балетску школу
- Вјежбала сам и сада сам ту гдје сам - каже Михаела, која је уз подршку родитеља завршила Балетску школу "Жаклин Кенеди Оназис" Америчког балетског позоришта у Њујорку.
У покушају да дође до великих балетских улога, на путу јој се, међутим, испријечила боја коже. Америка још није спремна за црну балерину у улози Марије у "Крцку орашчићу", па зато Михаела балетски деби има у Јужној Африци. За ову храбру дјевојку, која је прошла толико мука, ово је "проблемчић" и ријешена је да не пристаје на стеротипе везане за боју коже у балетском свијету.
Жеља јој је да одигра главне улоге у "Лабудовом језеру", "Успаваној љепотици" и "Ромеу и Јулији". Једног дана, можда, и да се врати у Сијера Леоне и тамо отвори балетску школу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
