Предсједнички авион - Кремљ у ваздуху VIDEO
МОСКВА - Руска"летјелица бр. 1", односно предсједнички авион "ИЛ-96-300ПУ", развија максималну брзину од 900 километара на сат и има четири млазна мотора /док многи страни путнички авиони имају по два/ - то је авион опремљен свим потребним техничким срествима, комфоран и простран.
Ова летјелица има и стандардну путничку верзију за 300 путника. Пројектован је још осамдесетих година 20. вијека у Вороњешкој творници авиона.
Путнички авион "Ил-96" сматран је најперспективнијим руским моделом и својеврсни је врхунац руске конструкторске школе.
Али, за авио-компаније представљао је велики трошак, јер четири мотора захтијевају двоструко више горива и трошкова одржавања од страних модела.
"Авион руског предсјеника има четири мотора, ако два откажу, он може летјети увис, спуштати се, маневрисати и обавити лет", појашњава генерал Владимир Попов.
Чак и са само једним мотором предсједнички авион може прећи 800 километара и слетјети.
"Постоји низ разлога зашто се данас као владин авион користи жИл-96ж", објашњава заслужни пилот Русије Владимир Таланов.
"Као прво, то је заиста врло поуздана и сигурна летјелица, што потврђује и њена вишегодишња експлоатација. Осим тога, то је елемент престижа за руску државу. Не може лидер сваке земље себи приуштити да лети 'својим' авионом који је направљен снагама властите земље" - истиче он.
Предсједнички "Ил-96", који данас користи Владимир Путин, усавршаван је пет пута од тренутка настанка, а посљедњи пут прије неколико мјесеци.
Опремљен је специјалним комуникацијским системима, у стању је да шаље шифроване поруке са било које висине у било коју тачку свијета по свим комуникационим каналима.
У њему је и ознака "ПУ" - "командни пункт" који је опремљен и "нуклеарним думетом".
Авион посједује радарску, радио-техничку, оптичко-електронску и визуелну контролу.
Сва опрема постоји у два примјерка за случај ванредне ситуације, а неки типови апаратуре постоје и у неколико примјерака.
За пројектовање распореда просторија и техничке опреме били су задужени стручњаци за ваздухопловну опрему аустријског одјељења компаније "Дајмонд Еркрафт индустри".
Подаци о томе што се конкретно од опреме налази у авиону заштићени су као државна тајна.
Много више се зна о обичним стварима које чине живот у предсједничком авиону.
У авиону су услови за рад и живот добри као и у Кремљу: радни кабинет предсједника, неколико соба за састанке, конференцијска дворана, соба за одмор за предсједника и салон за госте, мини спортска дворана, мјесто за јело, бар, туш-кабине и посебан медицински блок за реанимацију и пружање хитне помоћи.
Све је дизајнирано у свијетлим тоновима са детаљима у бојама руске заставе, а за украс су кориштене слике на историјске теме које су извезли мајстори Павло-Посадске творнице свиле.
Процјене о томе колико све то кошта - разликују се.
Тако је 2013. године администрација предсједника наручила два оваква авиона: један за 3,8 милијарди рубаља /52 милиона долара/, а други за 5,2 милијарде рубаља /71 милион долара/.
Заправо, појам "летјелица бр. 1" не односи се на само један авион. Увијек постоји неколико истих резервних предсједничких авиона: са осигурањем, особљем, новинарима.
Резервни авион прати "главни" са закашњењем од 15-20 минута. У случају неисправности и слијетања главног авиона, резервни треба преузети путнике и превести их даље, наводи "Руска ријеч".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
