Прање новца уз благослов

Јер то је банка, главна финансијска институција и државе Ватикан и читаве Католичке цркве.

Наравно да су се овоземаљски намјесници Христови ваљда још од светог Петра морали бавити и благајном цркве, али у овој форми финансијска институција Ватикана постоји тек од 19. вијека. Своје данашње име је добила посљедњих дана фашистичког режима у Италији, 1942. године, али је у својој прошлости увијек наново долазила на насловнице због оптужби за нечисте послове и повезаности са организованим криминалом и поткупљивим политичарима.

Ново дно је Институт за религиозна дјела достигао оставком директора банке Етореа Готија Тедескија. Како је објављено, "упркос бројним упозорењима, он није испунио одређене задатке од изузетне важности".

Шта то значи, Ватикан није желио да објашњава, па су тако још више нарасла крила разним спекулацијама и нагађањима.

Италијански медији нагађају да је и ова оставка повезана са такозваним "Ватилеакс" скандалом. У тој афери су до медија долазили повјерљиви списи Свете столице, укључујући и финансијско пословање Ватикана.

Али, одређену улогу би могле да имају и раније истраге против директора Ватиканске банке због прекршаја прописа против прања новца, иако су те истраге обустављене.

Заправо, ни други банкари и стручњаци за банке не знају тачно што да мисле о Ватиканској банци:

- То је сасвим посебна банка. Банка која управља милијардама, а надзире и бројне некретнине. То је банка која је активна на финансијским тржиштима у име Ватикана и посебна је по томе што је то вјероватно једна од најнетранспарентнијих банака на свијету. И наравно, кад нека банка толико крије своје пословање, онда мора рачунати с тим да ће о њој колати различите приче и спекулације - објашњава Волфганг Герке, предсједник финансијског центра Баварске.

Том "посебном банком" Католичке цркве много се бавио и италијански новинар Ђанлуиђи Нуци. У својој књизи "Ватикан д.д." пише о утицају Ватиканске банке на политику, о прању новца, о наводном учествовању у ликвидацијама непожељних и о везама са још мутнијим пословима мафије и организованог криминала.

Тедески такође није желио ништа да каже о разлогу своје оставке и то, како се изразио, "из љубави према папи".

На тај положај је дошао јер је важио као стручан и поштен банкар, али италијанској новинској агенцији Анса сада говори како је боље да ћути, иначе ће рећи ружне ријечи. Управо је овај банкар 2009. из шпанске банке Сантандер доведен у Ватиканску банку како би "очистио" проблеме у црквеној финансијској институцији.

Да ли је и он кренуо старом традицијом мутних послова или потпуно супротно од тога, можда је био превише ревностан у "чишћењу" па је тако изазвао бијес многих моћника у цркви, о томе јавност и медији могу само да нагађају.

Италијански новинар Нуци објашњава да се у својој књизи бави (не)дјелима банке прије понтификата садашњег папе. Али и додаје да је и овај папа, баш као и сви његови претходници, наставио са традицијом зида ћутања о финансијским пословима цркве - што већ по природи саме ствари погодује уцјенама, корупцији и прању новца.

Баварски банкарски стручњак с друге стране признаје да су се неке ствари, барем на ријечима, почеле мијењати:

- Папа се побринуо да је банка спремнија - што је прије упорно одбијала - да се повинује европским стандардима о транспарентности пословања банака. Али то не функционише само тако. Ми сви још не знамо како ради та банка и да ли се ипак бави прањем новца - признаје Герке.

Један од малобројних који то зна су и Тедески и чланови надзорног одбора Ватиканске банке. Герке упозорава да су то, додуше, представници Курије, али који нису тек задубљени у молитву и медитацију, него и те како имају искуства на тржишту капитала.

Заправо, један од оних који је знао шта ради тај Институт за религиозна дјела је био и преминули монсињор Ренато Дардоције, један од најближих сарадника папе Јована Павла Другог, који се побринуо да његове биљешке доспију до јавности - управо преко Нуција.

Када је ријеч о садашњем пословању Ватиканске банке, још увијек се зна веома мало. Заправо се не зна ни да ли је хапшење папиног батлера Паола Габријелеа, који је оптужен за крађу тајних података из Ватикана и њихово објављивање на Ватилеаксу, повезано с оставком Тедескија и на који начин.

Али, Ватикан је мјесто гдје већ два миленијума сакупљају искуства како да чувају тајне. А ако већ постоји "тајна вјере", онда је логично да постоји и "тајна ризнице Ватикана" која би лако могла остати далеко од очију јавности још који миленијум или два.

Андреоти

И бивши италијански премијер Ђулио Андреоти је имао тајни рачун код те финансијске институције, преко којег је прошло више од 60 милиона евра.

ПРИРЕДИО: Миленко Киднл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.