Пет сценарија новог свјетског поретка до 2030. године

Нај у ауторском тексту за „Проџект синдикејт" наводи да није могуће рећи како ће будућност изгледати и извући само једну могућност, па зато нуди пет могућих сценарија како ће се међународни односи развијати послије пандемије вируса корона.

Колике су шансе за сваки од пет сценарија

Он наводи да прва четири сценарија имају по 10 одсто шансе да се догоде, док пети има 50 одсто. Али, како додаје, то зависи од развоја низа фактора у блиској будућности, од развоја вакцине против вируса корона, преко америчких предсједничких избора, стања у Европској унији, али и економских, просвјетних или здравствених утицаја на свакодневни живот грађана широм планете.

Крај глобализације

Свјетски поредак који је настао послије Другог свјетског рата под утицајем САД је прерастао у свијет либерализованих и глобализованих трговине и финансија. Чак и прије пандемије вируса корона, овај поредак је доведен у питање успоном Кине и растом популизма на Западу.

Кина је профитирала од глобализације и либерализације, али, како расте њена стратешка тежина, све више се залаже за успостављање стандарда и правила. Америка се томе противи, међународне институције атрофирају и позиви за већи суверенитет расту. САД остају ван Свјетске здравствене организације и Париског климатског договора. Пандемија даје вјероватноћу овом сценарију јер слаби Америку као „систем менаџера" свјетског поретка.

Изазов ауторитаризма налик тридесетим

Масовна незапосленост, увећана неједнакост и нарушени друштвени односи због економских промјена насталих усљед пандемије креирају околину погодну за развој и раст ауторитаризма. Не постоји мањак политичара који би радо искористили националистички популизам како би се домогли моћи.

Нативизам и протекционизам су у порасту. Тарифе и квоте за робу и радну снагу се све више уводе. Мигранти и избјеглице постају жртвена јагњад. Ауторитарне државе труде се да консолидују регионалне сфере утицаја, уз различите облике интервенција, па расте ризик од насилних сукоба. Неки од ових трендова били су видљиви и прије 2020, али слабе шансе за економски опоравак уз пандемију, појачавају њихову вјероватноћу.

Свијет којим доминира Кина

Како је Кина имала најбољи одговор на пандемију, економске разлике између ње и других свјетских сила драматично се мијењају. Кина већ средином 2020-их претиче падајућу Америку на економском плану и проширује своје вођство над земљама које су показивале потенцијал да јој конкуришу.

Кина захтјева поштовање и послушност у складу са растућом снагом. Иницијатива „Појас и пут" не служи само за утицај на сусједне земље, већ и на Европу и Латинску Америку. Гласови против Кине у међународним институцијама постају прескупи, јер угрожавају кинеску помоћ или инвестиције, као и приступ највећем свјетском тржишту. Будући да су западне економије ослабиле, кинеска влада и велике компаније у могућности су да преобликују међународне институције и постављају стандарде.

Окретање зеленој планети

Здравље планете је кључно за људску врсту и главна политичка тема.

Јавно мњење у многим земљама постаје свјесније еколошких опасности и приоритет ставља на климатске промјене и питања очувања природе. Неке владе и компаније се реорганизују како би ускладиле свој рад томе. Чак и прије пандемије могло се предвидјети да ће се неке земље фокусирати на еколошка питања. Указујући на повезаност људске врсте и здравља планете, пандемија је убрзала прихватање оваквог концепта.

Примјера ради, америчко улагање 700 милијарди долара годишње  у одбрану није могло да спријечи вирус да убије више Американаца него сви ратови те земље после 1945. заједно. У промјењеној структури политичких приоритета, амерички предсједник усваја Ковид Маршалов план, који ће сиромашним земљама омогућити да обезбједе вакцину и подигну ниво здравствене заштите. На тај начин мијења и геополитичке односе и шири америчку меку моћ.

Све по старом

Кина и Америка су конкуренти у многим областима, али на важним пољима сарађују.

У 2030. години, пандемија вируса корона изгледа само као непријатан догађај, слично како је људима тридесетих година изгледала пандемија Шпанске грознице од 1918. до 1920. и са сличним краткорочним геополитичким ефектима. Претходно стање се наставља.

Заједно са порастом кинеске моћи, домаћег популизма и поларизације на западу, уз више ауторитарних режима, постоји извјестан степен економске глобализације и растуће свијести о важности еколошке глобализације, уз препознавање да такве проблеме ниједна држава не може да ријеши сама. Кина и Америка успијевају да се ухвате укоштац са пандемијом и климатским промјенама, иако се надмећу у другим областима. Неке међународне институције нестају, неке се обнављају, а неке нове настају. Сједињене Државе остају највећа сила, али са смањеним утицајем у односу на прошлост.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.