Пантићева ушла у историју универзитета САД: Помогло знање из Србије

"Могу да кажем да сам успела захваљујући добром образовању стеченом у Србији. Била сам студент генерације. У Нишу сам завршила Електронски факултет укључујући и докторат, а онда сам дошла у САД, добила сам Фулбрајтову стипендију за пост-докторска истраживања", рекла је за Тањуг Зорица Пантић у чију је част Град Бостон 9. мај, када јој је завршио мандат ректора на Вентворт универзитету, прогласио за њен дан, а због бројних заслуга које је имала током тих 15 година.

Након четири деценије искуства на универзитетима широм САД, а током којих је и у Тексасу основала Колеж за инжењерство, Пантић каже да је образовање у Србији дефинитвно више него одлично.

"Имали смо одличне програме на Електронском факултету, то ми је помогло да стекнем добру подлогу за рад и зато ми је било врло лако да се укључим у истраживања и да се пребацим на лидерску позицију", рекла је Пантић која сада ради на Националној академији за грађевину, настављајући да даје допринос знању студената из читавог свијета.

Пантић је 2005. године доласком на место ректора на Вентворту прекинула традицију дугу 99 година током које су на челу те институције били мушкарци.

"Чудила сам се како до тада није било жена на тако важним позицијама", рекла је Пантић и подсетила на сличне успјехе Марије Илић стучњака за јаке струје на бостонском МИТ и Јелене Ковачевић (која је нешто касније постала прва жена декан њујоршког Техничког факултета Тандон, основаног 1854).

И зато јој је, између осталог, како каже, била жеља да на студијама буде много више студенткиња и жена предавача.

"Важно ми је било да доведем што више студенткиња и успела сам. Њихов број је са 18 порастао на 25 одсто, слично је било и са стручним кадром па је број професорки, предавача ... сада изнад америчког просека", рекла је.

Захваљујући Зорици Пантић Вентворт Институт за технологију, до тада препознатљив само ускостучној јавности, постао је међу 15 одсто најбољих универзитета за инжењерске програме у САД, а како је прецизирала, има их 360.

"Настојала сам да унапредим универзитет и у том циљу увели смо 10 редовних и седам постдипломских прогама, који пре мог доласка нису постојали. Број студената је са 3.500 порастао на 4.500, а бужет са 63 на 136 милиона долара", рекла је Пантић коју су звали и инспирацијом за жене и остварењем америчког сна.

Поред рада на универзитету имала је каже и времена за хуманитарни рад, помагала је организацију Светог Саве у Бостону, а посебно је настојала да обезбједи стипендије и прилику за школовање талентованим младима из сиромашнијих породица.

"Установила сам стипендију која носи име моје сестре Маријане Пантић, а захваљујући којој је студије завршило двадесетак студената, међу којима су били студети из Србије и они српског порекла", навела је Пантић која је активна и у Међународној организацији за жене.

Венворт је, како наводи, током њеног мандата постао број један за грађевину и број четири за архитектуру. Нови део зграде Вентворт универзитета за инжењерство, иновације и природне науке у Бостону, граду који има 35 градских колеџа и универзитета, до којих је глобално најпрестижнији Харвард, добио је њено име.

Каријеру је започела у Илиноју, где је, како каже, прва радила и на супер компјутеру, који је тек стигао на универзитет, а потом је прешла у Сан Франциско, где је била шеф одсека за инжењерство.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.