Он је свjеже лице старе странке која је настојала да постане нова. Изабран за вођу доајенке Националног окупљана (РН) Марин Ле Пен у настојању да очисти крајње десничарску странку од њених расистичких и антисемитских коријена. Бардела ју је приближио капијама моćи ближе него икада раније. РН је у недjељу разбио центристички савез предсjедника Емануела Макрона у првом кругу ванредних парламентарних избора.

Није јасно да ли ће РН формирати владу, а Бардела постати премијер након другог круга избора 7. јула. Упркос порасту подршке РН, француске левице и центристичке странке позвале су своје присталице да тактички гласају како би крајњој десници ускратили апсолутну већину у Народној скупштини од 577 места. Ове недеље, више од 200 парламентарних кандидата из Макроновог савеза и левичарског Новог народног фронта (НФП) дало је оставку у покушају да избјегне подјелу гласова у другом кругу. Али док Париз завршава недјељу политичког ценкања, једна ствар је јасна: Француска и остатак Европе морају да рачунају на изгледе за крајње десничарску владу Француске, на челу са популарним, али непровереним лидером. Дакле, ко је Бардела и шта би његова странка могла да уради на власти?

Једино дијете италијанских имиграната, Бардела је одрастао у радничком предграђу Париза. Придружио се РН са 16 година, а касније је хтео да дипломира географију на престижном универзитету Сорбона, прије него што је одустао да би ушао у партијске рангове.

Учинио је то жустро. Након што је постао портпарол странке, постао је водећи кандидат РН-а за изборе за Европски парламент 2019. са само 23 године. Године 2022, након што је Ле Пен за длаку изгубила на предсједничким изборима од Макрона, наследио ју је на месту лидера странке.

Именовање и каснији успон Барделе може представљати завршетак њене мисије да доведе странку у модерно доба. За многе старије гласаче, изгледи за крајње десничарску владу која подсјећа на колаборационистички режим током Другог свјетског рата остаје застрашујућа. Али међу младим људима, који нису оптерећени овим историјским пртљагом, партија се показала веома популарном.

Док су поруке РН-а остале сличне, гласник се у потпуности променио. Угодан, сталожен, непоколебљив, дете екранске генерације, Бардела је стекао огромну количину ТикТок пратилаца, где млади гласачи могу да га гледају како дегустира вино и снима. Чак је и снимак на којем једе бон-бон прегледан 7,5 милиона пута.

За само две године, Бардела је помогао да РН добије прихватљиво и потенцијално изборно лице. Док је Макронов ансамбл алијанса настојао да се дистанцира од имиџа председника, изборни манифест РН-а препун је раскошних портрета премијера у чекању.

Али кампања и управљање захтевају различите вештине. Ако постане премијер, Бардела ćе се суочити са проблемом који је уобичајен за странке које пређу са протестних гласања на кредибилну владајуćу силу: како, након екстравагантних обеćања док се буне против мејнстрима, избеćи разочарање људи када једном дођу на функцију?

Упркос освеженом имиџу, његова деценијама стара филозофија остаје иста: имигранти угрожавају друштвено ткиво Француске. РН се залаже за укидање права рођења на држављанство за децу странаца рођених на француском тлу и за дискриминацију у корист француских држављана у социјалном и јавном запошљавању.

Али о другим стварима у свом манифесту на 21 страници, РН је нејаснији. У детаљима о томе како намерава да „очува француску цивилизацију“, каже се да ćе донети „посебне законе који циљају на исламистичке идеологије“, без елаборирања, и да ćе „експериментисати са стварањем добровољне службе за национално наслеђе“.Али веć је РН почео да ублажава неке од својих екстремнијих нативистичких позиција. Након што се првобитно залагао за за

брану двојног држављанства, Бардела је ублажио овај став, али је остао при ставу да ćе "најстратешкији положаји" у влади бити резервисани за француске грађане.

Али странка још није дала дефиницију „стратешких позиција“. Да ли би, на пример, градоначелница Париза Ана Идалго, рођена у Шпанији, могла да остане на тој функцији или би морала да се одрекне свог шпанског држављанства?

Ругајуćи се нејасноćи обеćања РН-а, Жан-Лик Меланшон – лидер крајње левице партије Француска Непокорна, која припада коалицији Нови народни фронт – упитао је: „Шта жели господин Бардела? Не знамо. Не говори ништа. Он је згодан момак, али који је његов програм? Бацање имиграната у море.“ Критичари су рекли да Барделино хронично одсуствовање са кључних гласања док је био члан Европског парламента и недостатак разумевања детаља политике га чине неспособним да влада. У недавној дебати са Габријелом Аталом, одлазеćим француским премијером и Макроновим штиćеником, Бардела је, уз осмех, признао да није прочитао текст закона против којег је гласао.

Што се тиче економије, РН се обавезао да ćе смањити порез на додату вредност на електричну енергију, гориво и друге енергенте са 20% на 5,5% и потпуно га суспендовати за десетине основних потрепштина.

Иако ово може бити привлачно бирачима, узнемирило је и Брисел и финансијска тржишта. Француска има један од највеćих дефицита у еврозони и сада ризикује да прекрши нова фискална правила Европске комисије, која су суспендована како би помогла земљама да се опораве од пандемије Цовид-19 и енергетске кризе. Потрошња француске владе би ускоро могла бити брутално ограничена од стране Брисела, упркос раскошним обеćањима РН.

„Пооштравање ćе бити неопходно следеćе године, како би се Француска ускладила са очекивањима и правилима ЕУ“, рекао је за Си-Ен-Ен Мујтаба Рахман, генерални директор за Европу консултантске компаније за политички ризик Еурасиа Гроуп.

Ако РН падне испод 289 места потребних за апсолутну веćину, Бардела би могао одлучити да не влада. У говорима пре гласања у првом кругу, он је искључио могуćност да води мањинску владу, која би захтевала подршку савезничких странака за доношење закона. Иако би Француска за сада могла да избегне владу крајње деснице, суочава се са све веćом перспективом да Ле Пенова постане председница 2027. године, а затим да распише парламентарне изборе како би Бардела поставила на место премијера.

Бардела је такође одбацио слање француских трупа у Украјину – идеју коју је изнео Макрон – и рекао да неćе дозволити Кијеву да користи француску војну опрему за напад на циљеве унутар Русије.

Али премијера Бардела би могла Француску довести до уставне кризе. Док је Народна скупштина одговорна за доношење домаćих закона, а премијер контролише буџет, председник одређује спољну, европску и одбрамбену политику земље. Када премијер и председник припадају различитим партијама – у ретком аранжману познатом као „кохабитација“ – ствари могу да се зауставе.

С обзиром да је Макрон спреман да искористи свој мандат, који се завршава 2027. године, граница између домаćих и страних питања могла би постати замагљена. Ако Макрон води спољну политику која захтева од парламента да усвоји велике рачуне о потрошњи, није јасно чије ćе преференције преовладати: његове или Барделине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.