Ове године вађење првог брода потопљене немачке флоте из Дунава
БЕОГРАД - Помоћник министра за водни саобраћај Предраг Петровић рекао је да Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије тренутно ради истраживање на пројекту „Уклањање потопљене њемачке флоте код Прахова“ и да се очекује да први брод из Дунава буде извађен ове године.
Он је рекао да ће истраживање показати на који начин ће моћи да се измјесте бродови и да је циљ уклањања флоте да се омогући прописана ширина пловног пута и да се пловни пут учини безбједним за све учеснике.
Петровић је објаснио да је пројекат изузетно сложен и да ће трајати пет година, као и да ће од неких 200 или 180 бродова који су потопљени, гледати да извуку 21, а можда чак и 23, у зависности од тога колико они сметају пловном путу.
Потопљена њемачка флота угрожава пловни пут, јер га сужавају са 180 метара, на 90 метара, дадао је он.
„Када падне вода, односно у условима нижег водостаја, имамо ситуацију да се бродови буквално на том делу Дунава мимоилазе, због потопљене флоте, што никако није безбедно. И на овај начин не можемо да привучемо ни стране фирме, ни стране инвеститоре да једноставан начин користе тај део реке“, рекао је он.
Самим уклањањем, како објашњава Петровић, биће омогућена безбједна пловидба, али и бржи проток људи и робе.
„Радови на пројекту су почели прошле године. Изабран је понуђач који ће радити на самом уклањању бродова. Тренутно смо у фази истраживања, након чега следи подношење извештаја, који ће нам дефинитивно показати која методологија и динамика су најбоље за уклањање тих бродова. Он је осмишљен да траје пет година, а можда ће трајати и краће. Комплетне информације имаћемо када се поднесе истраживачки извештај, који опет зависи од стања и услова на терену, могућности роњења, снимања, јер вода је жива ствар, а временски услови некада иду на руку, некада не“, рекао је Петровић.
Безбедност људи и околине на овом пројекту је прво и основно што мора да се задовољи, додао је Петровић.
Како је рекао, сумња се да на тим бродовима има експлозивних направа, односно, мина.
„У том смислу морамо бити јако опрезни. Људи који раде су професионалци, тако су и бирани и због тога ћемо овај пројекат довести безбедно и успешно до краја“, рекао је он.
Петровић је подсјетио да прича око њемачких бродова, који су потопљени датира још с краја Другог свјетског рата, када се њемачка флота повлачила и у циљу спријечавања руске флоте да прође даље.
Он додаје да има различитих историјских прича и извора и да на то обраћају пажњу људи који раде на овом пројекту, а истраживање ће рећи како ће се уопште вадити бродови који су више од 70 година под водом.
„Дефинитивно је у том конвоју постојао брод- болница, били су и миноловци са минско-експлозивним средствима. Сама флота је бројала негде око 220 бродова, а неких 20 је успут потопљено“, рекао је Петровић.
Петровић је рекао да постоји одређени ниво воде када могу да се ваде бродови из реке.
„Како ће бити уклањање, да ли ће се бродови вадити у целости или ће се вадити из делова, или ће неки делови бити само склоњени са пловног пута то ћемо видети. Урадићемо то да буде најбезбедније и најбоље, да се задовољи сврха циља и пројекта, али првенствено морамо пазити на безбедност свих који учествују у том пројекту“, рекао је он.
Петровић је рекао да се нада да ће ове године први брод бити извађен из Дунава.
„У току ове године сигурно ће почети вађење, не бих смео да кажем тачно који месец, јер опет све зависи од метеоролошких услова, од брзине воде, од видљивости, од могућности роњења. На крају морамо задовољити и одређене факторе заштите природе, јер у неким периодима године не може ту да се ради, због мрешћења моруне и јесетре. Надам се и мени је жеља да то буде у току ове године“, рекао је он.
Операција Дунавски Вилењак је представљала неуспјешан покушај пробоја око 200 патролних чамаца, санитетских бродова и баржи њемачке црноморске флоте Дунавом од Црног мора до Београда у септембру 1944. године.
Одлуку да се флота потопи донио је адмирал Паул Зиб, јер су и совјетске јединице почеле да стижу до Дунава, а потапање је урађено 7. септембра код Прахова и 14. и 16 на 17. септембра код Брзе Паланке.
Процјењује се да је током операције Дунавски вилењак потопљено између 160 и 220 њемачких бродова на путу од Црног мора до луке Прахово у близини Неготина, а према неким историјским документима, са бродова је евакуисано 1.600 рањеника, али не постоји доказ да је то урађено.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
