Ове године имаћемо и помрачење Мјесеца и Супер-Мјесец

Сви имамо жељу да овековјечимо тај моменат. Е па, управо овог јутра засијаће пун Мјесец у 8х и 17 минута рекао је Владимир Ђошовић астроном, са Математичког факултета у Београду.

Иако је овога пута Мјесец био пун ујутру када је свануло па није могао да се види, већ синоћ је могао да се види велики дио Месечевог диска као што ћемо и вечерас моћи да уживамо у сјају Месечевог диска који одбија Сунчеве зраке.
Ђошовић објашњава да пун Мјесец астрономима смета у њиховом посматрању свемира, јер осветљава дио неба и ту није могуће посматрати било које друге објекте.

„Ми увек чекамо тренутак младог Месеца како бисмо могли да посматрамо небо“, навео је астроном.

Мјесец се у свом пуном сјају на небу појави на сваких 29,5 дана, па се тако може десити да у једном мјесецу два пута дође до тога.

Мјесечева орбита није кружна, већ то растојање варира, а 13. јула ове године растојање ће бити минимално. Тада ће се Земљин сателит наћи у најближој тачки од наше планете, а такође ће бити и пун.

„Његов диск ће бити највећи на ноћном небу ове године и тај феномен се зове Супер-Месец. Оно што је нама астрономима значајније десиће се 13. маја, а то је помрачење Месеца које ће се видети са једне Земљине половине“, истиче Ђошовић.

Упркос увреженом мишљењу да су помрачења Мјесеца честа, у ствари су помрачења Сунца чешћа. Разлог томе је што се помрачења Месеца могу видети са много веће површине Земље, док у случају Сунца то се види само са уског дијела Земље.

„Тако је у Србији само у Суботици могло да се потпуно види помрачење Сунца 1999. године, а после тога дуго времена код нас није могуће видети тоталитет, већ само делимична помрачења“, наводи астроном, преноси РТС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.