Oткривена гробница египатска 'краљице' која је владала прије 5.000 година

Они вјерују да је гробно мјесто у Абидосу, средњем Египту, можда заправо посљедње почивалиште заборављене египатске ‘краљице’, Мерет-Неит.

Њен супруг краљ Дјет и син краљ Ден су били међу владарима Прве династије древног Египта, али недавна ископавања указују да је и она можда једном имала такву моћ, умјесто да буде само Дјетова краљица.

Ако је то истина, то би је онда учинило првим женским владарем древног Египта - иако неки стручњаци оспоравају ту теорију јер кажу да ‘супруге и кћери нису биле типично узимане у обзир у погледу краљевског насљеђивања’, посебно тако рано.

Ипак, откриће да је њена гробница била испуњена стварима достојним краљевског положаја, укључујући стотине запечаћених врчева вина, указује да је Мерет-Неит била утицајна личност са ‘необично високим нивоима ауторитета’.

Тегле пуне сјеменки грожђа - неке од којих су изненађујуће добро очуване и још увијек у свом изворном стању - спадају међу најстарије доказе о вину који су икад пронађени.

Открили су их тим археолога предвођен Кристианом Колером са Свеучилишта у Бечу.

"Вино више није било текуће и не можемо рећи је ли било црвено или бијело", рекла је у изјави.

"Пронашли смо пуно органских остатака, сјеменки грожђа и кристала, можда тартара, и све се то тренутно знанствено анализира.

"То је вјеројатно други најстарији изравни доказ за вино; најстарији такође долази из Абидоса."

Колер је додала: "Нова ископавања откривају узбудљиве нове информације о овој јединственој жени и њеном времену."

Захваљујући пажљивим методама копања и разним новим археолошким технологијама, стручњаци су такође успјели утврдити да је гробни комплекс Мерет-Неит изграђен у неколико фаза градње и током релативно дугог временског раздобља.

Први пут откривен од стране археолога 1900. године, утврђено је да је направљен од опеке од блата, глине и дрвета, те да укључује гробове 41 дворјанина и слугу.

Али, то није једини други доказ велике моћи.

Натписи пронађени унутар гроба указују да је Мерет-Неит око 3000. године прије Криста имала низ важних државних функција, укључујући улогу у ризници.

Као жена која је живјела у златном добу Египта, Хатшепсут није била предодређена за краљевање.

Она је била спријечена својим полом да се попне на пријесто иако је била краљевског поријекла, преноси Дејли Мејл.

Египатски богови су наводно одредили да краљевска улога никада не може бити испуњена од стране жене и иако је фараону требала краљица да влада с њим, она никада није могла владати сама - иако су касније били значајни изузеци.

Хатшепсут се није предала томе и, да би заобишла то правило, тврдила је да је удата за краља богова и стога је имала једнако право да сједи на пријестолу као и било који претходни фараон.

Њен дрски приступ је успио и она се крунисала око 1.473. године прије нове ере, промијенивши своје име из женске верзије Хатшепсут - што значи Прва међу племенитим дамама - у мушку верзију, Хатшепсу.

Археолози вјерују да би гробно мјесто у Абидосу, средњем Египту, можда заправо могло да буде посљедње почивалиште прве женске владарке древног Египта, Мерет-Неит.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.