Они због Олимпијских игара добијају милијарде

Б92
Foto: Илустрација

ПАРИЗ- "Игре се финансирају саме" - стоји на страници Међународног олимпијског одбора (МОО), који је задужен за организацију Олимпијских игара. Чак 96 одсто буџета за Олимпијске и Параолимпијске игре се обезбјеђује из приватног сектора, наводи се даље.

МОО рачуна на укупни износ од 4,38 милијарди евра за Летње игре у Паризу 2024, пише Дојче Веле.

Међутим, стварни трошкови овог спортског догађаја ће надмашити планиране приходе, каже спортски економиста Тимо Цимерман из Међународне школе за менаџмент у Дортмунду: "Трошкови организације Олимпијских игара се обично процјењују на три до пет милијарди долара, али у правилу су стварни трошкови далеко већи. У Паризу смо већ сада на двоструком износу", каже он.

Попут забаве која кошта више него што доноси

Инвестициони стратег Штефан Кемпер из француске приватне банке БНП Парибас пореди Олимпијске игре с великом забавом која кошта више него што доноси.

"Спонзорства, продаја улазница и разни други приходи обично нису довољни за покривање трошкова које овакав догађај изискује" наводи он.

За Љетне игре у Паризу, према МОО, 1,2 милијарде евра долази од такозваних партнерстава. Међу њима је 14 глобалних главних спонзора који имају ексклузиван положај у својим секторима - то објашњава, рецимо, зашто уз Тојоту нема другог великог произвођача аутомобила као главног спонзора на Олимпијади.

Тешко мјерљив рекламни учинак

Америчка компанија Виза је једина из сектора финансијских услуга међу главним спонзорима, а Кока-Кола је главно освјежавајуће пиће Олимпијских игара – и то од 1928. године.

Спортско спонзорство је најпопуларнији облик рекламе, каже професор спортског менаџмента Цимерман. 

"Ради се о коришћењу препознатљивости Олимпијских игара и њихове глобалне привлачности за представљање нових производа, освајање нових тржишта", наводи а ту је и циљ нижег приоритета - успостављање емотивне везе између крајњих потрошача и партнерских фирми, каже Цимерман.

Повећање препознатљивости бренда

Другим ријечима, циљ је повећати препознатљивост бренда. Поред великих главних спонзора, још 70 фирми су партнери на националном нивоу - попут француског луксузног концерна ЛВМХ, који је израдио кофере с карактеристичним карираним узорком посебно за Олимпијске игре.

У тим коферима чувају се медаље које је креирао француски драгуљар Шоме, док луксузни кројач Берлути опрема француске спортисте елегантним одјелима.

Генерисање пажње - подршка појединим спортистима

Но подржавање појединих спортиста се може одвијати и у мањем обиму. Тако је, на пример, њемачка фирма средње величине Машинензухер (Maschinensucher.de) из Есена већ трећи пут спонзор спортиста на Олимпијским играма, пише Б92.

Директор Свен Шмит је за први програм немачке телевизије АРД објаснио зашто: „Ми продајемо пажњу нашим трговцима, генеришемо упите за куповину, наше платформе морају бити познате, морамо генерисати пажњу, а то радимо великим маркетингом."

Фирма Машинензухер посредује у налажењу половних машина - од виљушкара до транспортних система.

Према ријечима директора Шмита, она издваја осмоцифрени износ за маркетинг, дакле милионе, и то првенствено за спортско спонзорство. То нема само економске разлоге.

"Када се бавите спортским спонзорством, увек је ту и мало личне склоности. Први пут сам био на Олимпијским љетним играма у Пекингу 2008. године, и тада ме је ухватила олимпијска грозница. Зато ми је и задовољство да подржавам спортисте са својом фирмом", каже Шмит.

Изградња бренда је скупа

Да ли је присутност на Олимпијади за фирму може да се измери повећањем прихода? То не може да се закључи у кратком року, каже Шмит. Али у градњу бренда се мора улагати доста новца.

Најбољи пример је Кока-Кола, која већ деценијама тако успешно одржава свој бренд да сви мисле: „Не морају то ни да раде."

А један од ефеката за спонзоре спортиста на Олимпијади је и њихово често спомињање заједно с великим, познатим спонзорима. Они, уз то, могу да користе олимпијске кругове као лого на својим интернет-сајтовима - као службени партнери овог великог спортског догађаја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана