Она је зачетница јавних кућа: Царица чија незаситост интимним односима проткана нитима зла и данас се препричава
Валерија Месалина, трећа супруга цара Тиберија Клаудија Нерона Германика, била је најпромискуитетнија царица у историји Римског царства. Готово сви су је прогласили нимфоманком због скандалозног понашање које оставља без текста и данашње модерно друштво.
Представљала је врхунац неконтролисаног, насилног, ирационалног и импулсивног става. Њени незасити апетити за интимним односима проткани нитима зла се и те како памте.
Клаудије је био 47-годишњи, два пута разведен, отац двоје дјеце када се оженио 18-годишњом Месалином. Њих двоје били су и рођаци, обоје потомци божанске Августове сестре, Октавије.
Брак је био велика част за Клаудија, јер су, у поређењу са Месалином, његове претходне жене биле нижег сталежа.
За Месалину, међутим, брачни живот је вјероватно био мање узбудљив. Њен нови муж је до овог тренутка био срамота за породицу. Имао је видљиве мане због којих га је мајка наводно називала чудовиштем, праујак Август му је забранио да у јавности сједи са остатком породице, а ујак Тиберија га је удаљио од било које јавне функције.
Царски Рим био је непријатељско мјесто за инвалиде, и нико то није знао боље од Клаудија. Видио је како његова браћа и сестре добијају почасти и повољне бракове. Клаудије је мало шта, осим своје крвне лозе, имао да пружи Месалини. Тешко је замислити да се радовала удаји за 30 година старијег мушкарца чијим достигнућима није могла да се похвали.
Пар је брзо добио двоје дјеце, а Клаудије је неочекивано - и контроверзно - постао цар. Након што је Калигула убијен 41. године нове ере, Клаудије се склонио у војне логоре и два дана се цјењкао како би убједио Сенат да га прихвати за цара.
Месалинин муж је надмашио свачија очекивања када је преузео власт. Још увијек у раним двадесетим годинама, припремљена за живот у аристократској доколици, Месалина је постала царица.
О Месалининој вези са Клаудијем сазнајемо од историчара првог и другог вијека нове ере, Тацита и Светонија, који су писали деценијама након њене смрти у вријеме када су рани римски цареви били веома кртиковани. Светоније пише о пару у Дванаест Цезара, али су његови описи кратки. Тацит, међутим, има много тога да каже на тему.
Прве године Месалине као царице нису укључене у ова дјела, па је нејасно да ли је била озлоглашена од почетка владавине свог мужа.
Када Тацит почне да пише око 47. године нове ере, шест година након Клаудијеве владавине, он Месалину представља као чудовиште. Он пише како је манипулисала мужем да би казнила два лична непријатеља: Валерија Азијатика и Попеју Сабину. Азијатик је имао дивне Лукулове баште, за којима је Месалина жудила. Ширила је гласине о ванбрачној афери између Азијатика и Попеје Сабине. Клаудије је наредио да се неморални пар ухапси, а Азијатик убије. Попеја је затворена, а Тацит извјештава да је извршила самоубиство јер су је Месалинини шпијуни међу стражарима непрестано узнемиравали, пише Курир Стил.
Тацит пише да је себична Месалина често користила правосудни систем и државне функције за постизање личних циљева. Свјетила се онима који су је оговарали, одбијали њене сексуалне понуде или изазивали њену завист. Протјеривала је рођаке и погубљивала ривале. Лагала је и ширила гласине како би застрашила свог мужа, који би затим у страху дјеловао како је она жељела.
Шале и шапутања о Месалининим потребама почеле су рано. Плиније Старији, млади војни официр у Њемачкој током Клаудијеве ране владавине, написао је енциклопедију природних феномена, у коју је укључио размишљања о сексуалности сисара. Људи, примјећује он, једине су животиње које немају сезону парења и који никада нису сити када је у питању секс. Као примјер, он читаоцу говори о царици Месалини, која се с проститутком такмичила да покаже ко може да има више љубавника. Послије 25 "загрљаја", Месалина је побједила.
Генерацију касније, анегдота је постала још нечувенија када ју је испричао познати мизантроп Јувенал у својим Сатирама. Месалина се појављује у одјељку у ком објашњава зашто мрзи жене. Називајући је "царском курвом", Јувенал тврди да је Месалина сваке ноћи стављала плаву перику – боју косе која се повезује са варварима – и одлазила да ради у јавну кућу ниже класе, гдје би имала секс док не изађе сунце. Била би "исцрпљена, али још увијек незадовољна", писао је.
До 220. године нове ере, када је Касије Дион писао своју римску историју, Месалинин замишљени бордел се преселио у царску палату, гдје су мушкарци плаћали за секс њој и другим аристократкињама, од којих је Месалина неке присиљавала на сексуални рад.
Овакве приче откривају како функционише римска (и модерна) мизогинија. У изворима који наводно причају историју — Тацит, Светоније и Дион — Месалина је промискуитетна, али и паметна, прорачуната и окрутна. Она кује планове са савезницима у свом дому и Сенату како би стекла моћ. Она користи суд и савезе да мучи своје непријатеље, и контролише мрежу шпијуна и доушника широм града. Она прикупља информације и користи их да контролише свог мужа и тако контролише царство. Све ове ствари су несумњиво подле, али показују извјесно поштовање према Месалини као сложеној личности.
Међутим, у јавној слици ови аспекти се губе. Писци од Плинија и Јувенала до Бронтеа и Чака Палахниука уводе Месалинин лик само да би истакли њену ласцивну природу. Она није политички значајна, већ само разуздана жена која ради из сјенке спаваће собе. Сексуални скандали је уклањају из мушке, јавне сфере моћи и политике и враћају је тамо гдје је женама мјесто: у кућу. Њена моћ се умањује сврставањем у најједноставнију категорију женског негативца: жену која много ужива у сексу.
Тацит је главни извор информација и о Месалинином посљедњем скандалу. Други аутори су препричавали Месалинину причу, укључујући римског песника Јувенала који ју је оштро осудио у својим Сатирама, насталим крајем првог или почетком другог вијека нове ере. Вијек касније, римски историчар Касије Дион наставио је традицију приказивања Месалине као негативца, називајући је "најраспуштенијом и најпохотнијом од жена".
Прича о посљедњем скандалу почело 48. године нове ере, када је Месалина започела љубавну везу са сенатором Гајом Силијем. Силијево саучесништво варира у зависности од извора; према Јувеналу и Дију, он је пасивна жртва њене доминације, док је код Тацита одушевљени учесник. Месалина га осипа поклонима, од породичног насљеђа до кућа. Њихова афера је трајала све док јавност није сазнала за њу. Силије се развео од своје жене, али Месалина није могла да се ослободи свог мужа.
Прељубници су тада учинили нешто потпуно неочекивано — тако отворено и шокантно — да чак и древни извори једва могу да повјерују у то. Док Клаудије није био у граду - пар се венчао. Месалина је обукла жути невестињски вео и јавно улицама отишла до Силијевог дома, гдје су размијенили завјете. Затим је уследила забава.
О стварним догађајима и значењу тог дана савремени историчари још увијек расправљају. Да ли је ово било право вјенчање или представа? Да ли је то био покушај државног удара, а не само дрска увреда? Неки карактеришу тај дан као покушај свргавања Клаудија. Истина се никада неће сазнати јер ниједан завјереник није преживио ноћ.
Гласине о њиховој свадби, било стварне или изрежиране, врло брзо стижу до Клаудија у Остију. Да му пренесу вијести, биле су задужене двије његове омиљене љубавнице. Клаудије је, према Тацитовом писању, почео да паничи увјерен да Месалина и Силије покушавају да га свргну. Клаудије је је наредио да се одмах ухапсе. Стражари су Месалину пратили до Лукулових вртова, а Силије је пред Клаудија доведен у војни логор, гдје је одмах и погубљен због издаје. Након овог дана Силијево име нестаје из историје.
О Месалининој судбини Клаудије је дуго одлучивао. Деценијама су били у браку, она је била мајка његове дјеце и жена коју је, по свему судећи, волио. Одлучио је да је саслуша. Али у страху да ће избјећи казну, Клаудијеве присталице узеле су ствари у своје руке. Римским центурионима и трибуну су пренијели да је цар наредио да оду у башту и погубе Месалину.
Месалина, која је у башти била са својом мајком, покушавала је да пронађе излаз из ситуације, али безуспјешно. Када су стигли до ње, војници су јој дали могућност да се сама убије, али није била у стању то да уради- Једна од трибина јој је одузео живот.
Тацит пише да Клаудије није био погођен вијестима о смрти своје жене. Али, званично брисање из историје није довело до тога да Месалина изблиједи из сјећања. Умјесто тога, њени сексуални апетити и бигамно вјенчање изазвали су гласине, шале и трачеве који су надмашили све друге у историји.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.