Окружење опажамо са седам чула, тврде архитекте

Архитекте које се баве „начином на који доживљавамо ствари, дакле значењима које ствари имају у нашем искуству“, како је то протумачено у грани филозофије познатој као феноменологија, баве се потпунијом сликом о томе како перципирамо наше окружење.

Више чула

Осим традиционалних пет чула, неуролошка испитивања такође истражују проприоцепцију (осјети које имамо у мишићима, њихов положај и покрет) и вестибуларни систем, који регулише осјећај оријентације и равнотеже у простору.

Научници такође истражују чуло које се зове „интероцепција“ које се односи на перцепцију сензација из нашег тијела. Нешто слично као кад кажемо да имамо лептириће у стомаку.

Феноменологија у архитектури

Док су архитекте из различитих култура и времена дуго разматрале чула и дизајн, појам феноменологије, коју је артикулисао филозоф Мартин Хајдегер, у архитектуру је увео почетком седамдесетих година Норвежанин, Кристијан Норберг-Шулц, теоретичар архитектуре.

Феноменологија у архитектури се односи на промјену фокуса на који се корисницима представљају рјешења. Осим Норберг-Шулца, архитекте Јухани Паласма и Алберто Перез-Гомез развили су овај приступ, а архитекте Стивен Хол и Петер Цумтор дизајнирају на основу ових теорија.

Размишљање о приступу

Наша перцепција када прилазимо некој згради, граду или објекту у окружењу зависи од више чинилаца.

Када прилазимо неком граду усред пустиње наш доживљај је потпуно другачији него када улазимо у град окружен шумом.

Границе и оквир града у пустињи је очигледан, и учиниће нам се да нам је потребно више времена да стигнемо до њега него што смо очекивали. Када улазимо у град окружен шумом, нашу пажњу привлачи дрвеће, околиш, животиње, и чини нам се да нам је требало много мање времена да стигнемо до њега.

Када је ријеч о зградама, прво им прилазимо, затим улазимо унутра и тек онда почињемо да их истражујемо. Али већ када им се приближавамо опажамо је свим својим чулима.

Додир: Замислите тренутак када ћете додирнути кваку на улазним вратима. Дрвена квака на вратима ће пружити сасвим другачији осјећај од челичне.

Мирис: Понекад вас одређени мирис подсјети на неке лијепе успомене. Исто је и када су у питању зграде. Свако од нас разликује мирис чистог празног простора и викендице у шуми.

Звук: Различит осјећај простора имамо и када га опажамо слухом. Упоредите собу са керамичким плочицама у којој чујете одјек својих корака са собом у којој је под од дрвета.

Вид: Сви смо видјели слику мале куће на пропланку по сњежном дану из које се види светло. То сићушно свјетло у сумрак које видимо може нас подсјетити на камин и топао простор када га видимо у даљини.

Укус: Можда је тешко повезати укус са архитектуром, али архитектура може бити подстицај за укус. Специфичне боје и детаљи стимулишу наше чуло укус.

Вестибуларни (покрет) и проприоцепција (положај тијела): Ова два чула су основа за оријентацију у простору и самосвијест у окружењу.

Подражаји у нашем окружењу

Њујоршки архитекта Стивен Хол вјерује да 11 стимуланса из нашег окружења утичу на нашу перцепцију, преноси РТС.

1) Предмет се опажа у свом окружењу. Ако имате цвијет испред прозора, позадина ће такође играти важну улогу у њеном опажању и вашем утиску о цвијету.

2) Наша перцепција је низ кадрова из нашег окружења који се мења сваким нашим покретом.

3) Боје имају важну улогу у нашој перцепцији.

4) Свјетлост и сјенке изазивају различита осјећања.

5) Ноћ и дан доносе два потпуно различита искуства.

6) Перцепција времена није линеарна и зависи од много различитих чинилаца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.